Emil Kue - Kako gospodariti sobom

UVOD U METODU EMILA KUEA

Vi koji ste otvorili ovu knjigu dobro zapamtite sledeće: Svako jutro, kada se probudite, pre nego što ustanete i svako veče, čim legnete, zatvorite oči i što opuštenije ponavljajte dvadeset puta poluglasno, dovoljno jako da čujete sopstveni glas, i brojeći pritom pomoću vrpce sa dvadeset čvorova, sledeću rečenicu:

Svakoga dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje!

To bi bilo sve. To je čitava Kueova metoda. Ona je jednostavna, laka, besplatna i može vam doneti sve ono o čemu Emil Kue govori na stranicama koje slede.

Kue je bio čovek srednjeg rasta i čvrste građe. Zračio je samopouzdanjem i energijom. Lice mu je bilo veselo, preplanulo, sa uredno potkresanim brkovima i bradicom. Kosa mu je bila seda i proređena, čelo visoko, a izraz očiju blag, ali pronicljiv i dubok, izraz koji osvaja sagovornika. Glas mu je bio samouveren i sugestivan, a ton ubedljiv i autoritativan onda kada je bilo potrebno da se u toku seanse kod neke osobe izazove pozitivna reakcija.

Emil Kue je rođen 26.februara 1857. u gradu Troa. O njegovom poreklu i mladosti posedujemo samo neproverene podatke. Ne zna se tačno da li je on bio sin skromnog službenika železnice ili potomak propale plemićke porodice Kue iz Šaternjea.Posle završene srednje škole, želja da se bavi hemijom odvodi ga na studije farmacije, gde su u to vreme predavali čuveni profesori kao Verc, Peltie, Bertelo, Nativel. Po završetku studija, otvara apoteku u Troa. Zahvaljujući svom urođenom smislu za komunikaciju, želji da pomogne i pacijentima prenese svoja apotekarska znanja, brzo postiže uspeh. On je bio taj koji je otkrio "placebo efekat", tj. uticaj leka na lečenje, bez obzira na nepostojanje njegovog realnog hemijskog dejstva. "Videćete, ovo će vam mnogo pomoći" bile su reči koje je redovno i sugestivno upućivao klijentima, a kada bi se oni vraćali da pričaju o poboljšanju zdravlja, Kue bi im govorio: " To je samo početak, osećaćete se sve bolje i bolje". Po prirodi naklonjen posmatranju, Kue nije propustio da poveže izlečenja postignuta bezazlenim apotekarskim preparatima, sa jakim, sugestivnim rečima koje je upućivao klijentima prilikom izdavanja "lekova". "Moje reči su te koje čine da vaga prevagne ka zdravlju".

Kue je primetio da lekovi daju rezultate zavisno od imaginacije, mašte, odnosno, kako je on govorio, uobraženja bolesnika. Primetio je, takođe, da to uobraženje može da bude uzrok mnogih problema. "Uobraženje je slično vodenoj bujici koja odvlači nesrećnika od obale, uprkos svim njegovim naporima". On daje klasičan primer daske na zemlji koja se prelazi bez teškoća i te iste daske "između dva zvonika jedne crkve" sa koje se neminovno pada. Na tom slučaju on pokazuje da volja ne može ništa da uradi suočena sa snagom uobraženja, koje pojačava vrtoglavicu, strah, nervozu. Isti je slučaj sa drugim oblicima neurotičnog reagovanja, hipohondrijom i sl. Što se, na primer, više naprežemo da se setimo nekog imena, teže ga nalazimo, što više nastojimo da se odupremo vrtoglavici, ona postaje jača. To je zakon obrnutog napora, kako ga je nazvao ženevski psiholog Š.Boduen, rekavši sledeće: "Svaki put kada se volja i uobraženje nađu u sukobu, uvek i bez izuzetka pobeđuje uobraženje." U tom sukobu uobraženje i volja se bore različitim oružjem nejednake snage. Naša volja se bori svesnim naporom, dok uobraženje koristi oružje iz mračne dubine našeg nesvesnog bića. Jedini način da volja pobedi je da i ona pozajmi snagu od nesvesnog. Da bi se to postiglo, najpogodnije sredstvo je sugestija! Psiholozi priznaju sugestiji njen nesvesni karakter, ali takođe i njenu osobinu prilagodljivosti i sposobnost svrsishodnog uticaja ka usmeravanju aktivnosti u željenom smeru. Opšte je poznata sledeća definicija sugestije: "Realizacija jedne ideje pod uticajem nesvesnog procesa". Kue je konstatovao rezultate koji se postižu pod dejstvom hipnoze, odnosno hipnotičke sugestije, ali isto tako, što je najvažnije, da i bez hipnoze, sama sugestija, može da pruži iste rezultate..Po Kueu, sugestijom se moglo sve postići pod uslovom da se ona koristi na pravi način. On je, takođe, primetio da kod izvesne vrste ljudi postoji otpor prema hipnozi i sugestiji. Sugestija koristi samo onima koji je prihvate, "svare" i pretvore u autosugestiju. Kue autosugestiju određuje kao "ideju koju usadimo u sebe".Drugo Kueovo otkriće je ukazalo na to da se autosugestija može obrazovati i disciplinovati putem opuštenog, mehaničkog ponavljanja sledeće formule: Svakoga dana, u svakom pogledu, meni je sve oolje i bolje! Automatskim ponavljanjem ove formule, svakog jutra i večeri, uspostavlja se jedan spori nesvesni proces koji dovodi do realizacije ponavljane rečenice. Kueova metoda se oslanja na više ideja. Pre svega to je strogo razdvajanje volje od autosugestije. Voljno delovanje se zasniva na svesnom naporu, dok sugestija deluje nesvesno. Volja uvek podrazumeva naprezanje što nije slučaj sa sugestijom. Odatle proističe nužan uslov za uspešno korišćenje Kueove metode: volja se mora isključiti i ključna rečenica autosugestije ponavljati, opušteno, bez naprezanja i koncentracije, što omogućava da je nesvesno spontano upija, a zatim deluje u pravcu postavljenog cilja.

Na taj način se štetno uobraženje, najpre osujećeno, a zatim paralisano ponavljanjem, zamenjuje snagom dobro vođene autosugestije.Ovaj način rezonovanja bio je prihvaćen sve dok ga je Kue širio i popularisao. Ali, posle njegove smrti, stvari su se promenile. Sledbenici i naslednici nisu posedovali Kueov lični šarm i snagu ubeđivanja. U to vreme javile su se mnoge nove psiho-terapijske tehnike,a pre svega Frojdova psihoanaliza. Sve te nove vrste terapija su izgledale naučnije, zasnovanije i što nije ni malo nevažno, skuplje, a samim tim i vrednije od Kueove metode. U poređenju sa njima, Kueov pristup je delovao romantično i naivno i najčešće je bivao ismejan.

Smatramo da bi bilo korisno raspravu o vrednosti Kueove metode podići na viši nivo i da bi se tada našlo osnova da se njenom autoru oda izvesno priznanje. Jer, autosugestija i volja imaju isti princip usmerenosti ka cilju, koji je za volju svestan, a za autosugestiju nesvestan. Šta se dešava u dubinama našeg nesvesnog, gde se mešaju delovanja uobraženja i emocija, kada se u njega iznova ubacuje i ubacuje magična Kueova rečenica? Da li zaista odgovorno i sa naučnom strogošću smemo tvrditi da ona nema nikakvog uticaja? Za psihoanalitičare sugestija je samo simptom, tj. lažna činjenica. Za Kueovu školu autosugestija je normalna funkcija svesti. Što se obe vrste terapije tiče, smatram da nema osnova za tvrdnju da je jedna zasnovanija od druge, jer spekulativnost psihoanalize nije manje zastranjivanje od Kueove naivnosti i prakticizma.

Sigurko je Kueova fetišistička rečenica, izdvojena iz konteksta svrsishodnog delovanja koji smo pomenuli, pružala materijal za ismevanje i ruganje. Naš psihoterapeut, koji se oduševljavao rezultatima postignutim njenom primenom, trebalo je da se seti Berneimove rečenice: "Sugestija ne ubija mikrobe".

Ali je, isto tako, sa punim pravom mogao da na napade odgovori ovako: "Sugestija može da izmeni većinu sekrecionih funkcija organizma". Naime, jedna od najboljih potvrda Kueove koncepcije je prihvatanje sugestije od strane medicine. Pedesetih godina ovog veka je nastala psihosomatska medicina koja sugestijom leči brojne patološke poremećaje izazvane stresom. Kue i njegova škola bili su vesnici i pioniri psihosomatske medicine!
Kue nije bio šarlatan. Bio je to jednostavan čovek, pragmatičan i ubeđen u svoja verovanja. Bio je pravi čovekoljubac, bez trunke koristoljublja. Svođenje njegove metode na čuvenu rečenicu, na njene naivne pretenzije i na ironiju koja izvire iz tvrdnje da je autosugestija terapija siromašnih, ne bi bilo primereno Kueovim namerama, a još manje perspektivama koje je on naslutio.

Moderna medicina, ma koliko buran i efikasan njen napredak bio, još je daleko od odgovora na sva pitanja koja pred njom stoje otvorena. To posebno važi za ljudsku psihu. Zar u slučaju psihičkih poremećaja koji se obično leče preparatima koji imaju umirujuće dejstvo, ne bi bilo bolje, da se umesto olake primene lekova, u nekim slučajevima pokuša sa metodom dobrog g. Kuea.

Žan Tilie





KAKO GOSPODARITI SOBOM

Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i čovečanstvo. Nov je zato što do sada nije bio dovoljno ispitivan i proučavan, a star zato što postoji koliko i ljudska vrsta.

Autosugestija je sposobnost sa kojom se rađamo. Njena ogromna, neizmerna moć, u zavisnosti od okolnosti, može izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje autosugestije može koristiti svakom od nas, a posebno je značajno za lekare, advokate, vaspitače, roditelje.

Ovladavanje njenim svesnim korišćenjem omogućava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi nehotično izazivamo štetne autosugestije koje mogu imati teške posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosugestija vratićemo fizičko i psihičko zdravlje bolesnima, neurotičnima i svima drugima koji su kao nesvesne žrtve prethodnih autosugestija izgubili pravi put u životu.



Svesno i nesvesno biće

Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u nama istovremeno postoje dva bića, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su obdarena razumom ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog što postojanje ovog drugog obično ostaje neprimećeno.

Postojanje nesvesnog bića, može se, međutim, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. Evo primera:

Svi znaju šta je somnambulizam tj.mesečarenje. Mesečar ustaje noću, a da se pri tom ne probudi, izlazi iz svoje sobe, oblači se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja neke poslove, vraća se u svoju sobu i ponovo leže, a sutradan je veoma iznenađen kada ustanovi da je urađen posao koji prethodnog dana nije uspeo da završi. On je međutim bio taj koji ga je uradio, iako o tome ništa ne zna. Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one nesvesne, one koja čini njegovo nesvesno biće?

Poređenje svesnog i nesvesnog bića pokazuje da je svesno obdareno prilično nesigurnim pamćenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogrešivu, memoriju koja, a da mi to i ne znamo, registruje najsitnije događaje i najbeznačajnije činjenice iz našeg života. Osim toga, ono lako i bez otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno biće, preko mozga, kontroliše rad svih naših organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki organ radi dobro ili loše, on zaista počinje da radi dobro ili loše.

Nesvesno biće ne samo da upravlja funkcijama našeg organizma, već upravlja svim našim aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno biće nazivamo uobraženjem i, suprotno raširenom uverenju, ONO je pokretač našeg delovanja, a ne volja.


Volja i uobraženje

U rečnicima se obično nalazi sledeće određenje značenja reči volja: "Volja je sposobnost da se slobodno odluči na izvesno delovanje". Ova definicija se najčešće prihvata kao tačna i neosporna.

Ipak, ništa nije netačnije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustupa mesto uobraženju. To je apsolutno pravilo koje isključuje bilo kakvo odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknućete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoriću vam.
Da bih vas ubedio, zamoliću vas da otvorite oči, pogledate oko sebe i naučite da razumete ono što vidite. Tada ćete shvatiti da ovo što saopštavam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom mozgu, već samo jednostavan izraz onoga što zaista postoji .

Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m dužine i 0,25 m širine stavimo na zemlju, jasno je da će svako biti u stanju da pređe sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri tome ne zakorači nogom sa strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je ta daska postavljena na visinu, između dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da pređe samo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a već biste počeli da drhtite i uprkos svim vašim voljnim naporima, neizbežno biste pali na zemlju.

Zašto bi se to desilo? Jednostavno, zato što u prvom slučaju, smatrate da je lako ići do kraja daske, dok u drugom mislite da to ne možete. Primetićete, takođe, da ćete uzaludno pokušavati da napravite korak: ako uobrazite da to ne možete učiniti, nikakvo naprezanje ne pomaže. Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju su da to čine, upravo zato što su uvereni da to zaista mogu. Vrtoglavica nema drugog uzroka osim
predstave pada koju naše svesno panično stvara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez obzira na sve naše voljne napore i ona je utoliko jača ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo snažniji.

Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usniće mirno u svom krevetu. Ako se, naprotiv, napreže da zaspi, biće sve uznemi renija. Zar niste primetili da što se više trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite da ste zaboravili, ono vam tim više izmiče. Međutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" zamenite mišlju "setiću se", ime vam dolazi samo, bez i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih početaka. Bili su na putu, čvrsto držeći upravljač u strahu da će pasti. Iznenada,ugledavši na sred puta konja ili čak neki sitan kamen, bili su prinuđeni da traže način da izbegnu prepreku, ali što su više nastojali izvesnije su išli pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad smeha i da se smeje sve jače, što više pokušava da se zaustavi?

Šta je zajedničko u psihičkom stanju svih osoba u navedenim slučajevima? Ja hoću da ne padnem, ali ne mogu sebe u tome da sprečim. Hoću da spavam, ali ne mogu. Hoću da se setim imena g-đe X, ali ne mogu. Hoću da izbegnem prepreku, ali ne mogu. Hoću da zadržim smeh, ali ne mogu. Kao što vidimo, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobraženje je UVEK pobeđivalo volju!




Sugestija i autosugestija

Na osnovu do sada rečenog, možemo umesto uobrženja zamisliti vodenu struju koja snažno odnosi nesrećnika koji je u nju upao, uprkos njegovim naporima da dođe do obale. Ta struja izgleda neukrotiva. Međutim, ako znate kako da joj priđete, vi ćete preokrenuti njen tok, odvešćete je u centralu gde ćete njenu snagu pretvoriti u rad, toplotu, elektricitet.

Ako vam prethodno poređenje ne izgleda dovoljno uverljivo, umesto uobraženja zamislite jednog divljeg konja koji nema ni uzde ni dizgine. Ko može da uzjaše takvog konja, a da ne bude prinuđen da mu se potpuno ne prepusti, što se obično završava padanjem u jarak. Ali, ako jahač uspe da stavi konju uzde i dizgine, uloge će se promeniti. Sada će jahač, a ne konj, određivati put kojim će se ići.

Cilj mi je sada da pokažem da, i pored ogromne snage nesvesnog bića ili uobraženja, ono može biti ukroćeno i pripitomljeno, baš kao i jedna vodena struja ili divlji konj. No, pre nego što pristupimo ovom zadatku, neophodno je da jasno definišemo reči koje često upotrebljavamo, a da pri tome ne poznajemo dovoljno njihovo značenje. To su reči sugestija i autosugestija.

Šta je, dakle, sugestija? Ona se može odrediti kao "aktivnost kojom se usađuje jedna misao u svest neke osobe". Da li ta aktivnost realno postoji? Ako želimo da budemo precizni, odgovor je negativan. Sugestija ne postoji sama po sebi. Ona postoji i može da postoji samo uz jedan nužan i dovoljan uslov: da je osoba kojoj sugerišemo pretvori u autosugestiju. A tu reč ćemo definisati kao "usađivanje jedne misli u sopstvenu svest". Dakle, možete se truditi da nekome sugerišete bilo šta, ali ako nesvesno biće te osobe ne primi sugestiju, ako je ta osoba ne prihvati da bi je pretvorila u autosugestiju, sugestija će ostati bez efekta.



Korišćenje autosugestije

Vratiću se na prethodno izneti stav o mogućnosti da se ukroti uobraženje, kao što se kroti vodeni tok ili divlji konj. Da bi se to postiglo potrebno je, pre svega, da znamo da je to moguće (što većina ne zna), a zatim i da poznajemo način kako to da uradimo. Taj način je veoma jednostavan. To je isti onaj koji bez našeg htenja i znanja, potpuno nesvesno koristimo, najčešće loše i na sopstvenu štetu. Taj način je autosugestija!

U životu je obično naša autosugestija nesvesna. Naš cilj je da autosugestija, i to dobra autosugestija, postane svesna. Postupak je sledeći : Pre svega, treba pažljivo odrediti predmet autosugestije i u skladu sa tim više puta sebi ponavljati, a da se pri tom ne misli ni na šta drugo : "To dolazi ili to se dešava, ili to prolazi ili to se neće dogoditi...itd." Ako naše nesvesno prihvati tu sugestiju, ako ona postane autosugestija, doživećemo da se ono što smo želeli ostvari u potpunosti.

Na taj način shvaćena, autosugestija, po mom sudu, nije ništa drugo do hipnoza koja se jednostavno može odrediti kao: Uticaj nesvesnog na psihičko i fizičko biće čoveka. Delovanje hipnoze je nesporno. Kao ilustraciju njenog dejstva navešću još nekoliko primera.

Ubedite li sebe da možete da uradite neku, bilo koju stvar, naravno pod pretpostavkom da je to stvarno i moguće, vi ćete je uraditi, bez obzira koliko je to izgledalo teško. Ako, naprotiv, uobrazite da ne možete da izvedete ni najednostavniju stvar na svetu, to vam zaista postaje nemoguće, te tako za vas i krtičnjaci postaju nesavladive planine.

To je slučaj sa neurotičarima koji su sebe uverili da nisu sposobni ni za najmanji napor i često se nalaze u nemogućnosti da naprave čak i samo par koraka, a da pri tome ne osete veliki zamor. Kada se ovi isti ljudi napregnu da izađu iz sopstvene tuge, uvaljuju se u nju sve dublje, ličeći na nesrećnike koji tonu u pesak i to sve više što su im napori da se spasu veći.

Dovoljno je, dakle, pomisliti da bol prolazi da bi se zaista osetilo kako on, malo po malo, nestaje. Suprotno tome, pomislimo li na to da patimo, osetićemo istog trenutka svu težinu patnje koja nas pritiska.

Znam izvesne osobe koje sebi proriču da će imati migrenu tog i tog dana, pod tim i tim okolnostima. Zaista, navedenog dana, u datim uslovima, one dobiju glavobolju. To je odličan primer loše autosugestije. Umesto da sebi pomognu dobrom, one su sebi odredile bol lošom autosugestijom.

Ljudi obično sa nevericom primaju nepoznate i neobične ideje. Rizikujući da me smatraju čudakom, reći ću da smatram da je mnogo osoba bolesno psihički i fizički, zato što uobražavaju da su bolesne, bilo duševno, bilo telesno. Ako su neke osobe paralizovane, a da pri tom kod njih nema nikakvog oštećenja, to je stoga što one uobražavaju da su paralizovane i kod njih se dešavaju najčudnovatija izlečenja.

Ako su neki ljudi srećni ili nesrećni, to je zato što sebe doživljavaju kao srećne ili nesrećne, jer dve osobe u potpuno istim uslovima, mogu da budu, jedna savršeno srećna, a druga potpuno nesrećna.

Neuroza, mucanje, bezrazložni strahovi, bolesni nagon za krađom, neke vrste paraliza.itd., nisu ništa drugo do rezultati delovanja nesvesnog na psihičko i fizičko biće.
Ali, ako je nesvesno izvor mnogih naših nesreća, ono može dovesti i do izlečenja psihičkih i fizičkih poremećaja. Ono je sposobno ne samo da popravi učinjenu štetu već, s obzirom na svoj veliki uticaj na organizam, može doprineti i izlečenju stvarnih bolesti.

Nađite neko izolovano mesto u kući, sedite u fotelju, zatvorite oči kako biste izbegli bilo kakve spoljnje utiske, i tokom nekoliko trenutaka mislite samo na jedno : "to nestaje", ili "to dolazi". Ako ste zaista izvršili autosugestiju, tj. ako je vaše nesvesno usvojilo ideju koju ste mu ponudili, bićete iznenađeni videvši da se stvar o kojoj ste mislili zaista i događa. Treba znati da sve ono što je predmet sugestije postoji u nama, ali o tome ne znamo ništa, a možemo da saznamo samo preko posledica koje autosugestija stvara. Ali, ono što je najvažnije, prilikom primene autosugestije, volja mora biti isključena, jer ako ona nije saglasna sa uobraženjem, tj. ako mislimo "hoću da se ta i ta stvar desi", a pri tom uobraženje govori "ti to hoćeš, ali to se neće dogoditi", ne samo da nećemo postići ono što želimo, već zapravo postižemo potpuno suprotan rezultat.

Ovo zapažanje je od najvećeg značaja, ono objašnjava zašto su pokušaji lečenja psihičkih poremećaja usmereni na snaženje volje dali tako slabe rezultate. Treba se usmeravati na ovladavanje uobraženjem, a upravo je zahvaljujući toj nijansi moja metoda često uspevala tamo gde druge, isto tako dobre, nisu.

Na osnovu brojnih ogleda i dvadesetogodišnjeg proučavanja, mogao sam da izvučem zaključke koji se daju sažeti u obliku sledećih pravila:

1. Kada su volja i uobraženje u sukobu, uvek pobeđuje uobraženje, i to bez izuzetka;
2. U sukobu između volje i uobraženja, snaga uobraženja je proporcionalna kvadratu volje;
3. Kada su volja i uobraženje saglasni, oni se ne sabiraju već množe;
4. Uobraženjem se može upravljati;

(Izraze "proporcionalna sa kvadratom volje" i "množe se" ,ne treba shvatati doslovno, u matematičkom smislu, već kao način da slikovito izrazim svoje gledište).

Iz onoga što sam upravo rekao proizilazi da nikad niko ne bi trebalo da bude bolestan. To je tačno. Svaka bolest, skoro bez izuzetka, može se povući pred autosugestijom, bez obzira koliko smelo i neverovatno delovalo moje tvrđenje. Ja ne kažem uvek se povlači, već može se povući, što su dva različita pojma.

Da bi se ljudi naveli da primenjuju svesnu autosugestiju treba ih naučiti kako se to radi, na isti način kako ih učimo da pišu, čitaju, sviraju na nekom instrumentu itd.

Autosugestija je, kao što sam prethodno rekao, oruđe koje nosimo u sebi od rođenja i sa kojim se nesvesno igramo čitavog života, kao što se beba igra zvečkom. Ali to je opasno oruđe, može nas povrediti, čak i ubiti ako njim rukujemo neoprezno i nesvesno. Autosugestija nas međutim, može i spasti ako znamo da je svesno i na pravi način upotrebimo. Za nju možemo reći ono što je Ezop rekao za jezik : "To je najbolja, a u isto vreme i najgora stvar na svetu."

Pozabavićemo se sada postupkom pomoću koga svi mogu da osete blagotvorno delovanje autosugestije primenjene na svestan način. Kad kažem "svi", malo preterujem jer postoje dve vrste ljudi kod kojih je teško izazvati svesnu autosugestiju:

1. Mentalno zaostali koji nisu u stanju da shvate ono što im se sugeriše.
2. Ljudi koji ne žele da razumeju.




Kako deluje sugestija

Osnovno načelo ove metode može se sažeti u sledećih nekoliko reči: Samo jedna misao može u jednom trenutku postojati u našoj svesti. Dve misli se mogu nadovezivati jedna na drugu, ali ne mogu egzistirati istovremeno. Svaka misao, ako se naš duh jedino njom bavi, za nas postaje istinita i teži da se pretvori u stvarnost.

Dakle, ako uspete da učinite da jedan bolesnik misli da njegova tegoba nestaje, ona će nestati. Ako uspete da učinite da jedan kleptoman misli da više neće krasti, on će zaista prestati da krade,...itd.

Uloga sugestije, odnosno autosugestije, može se dobro razumeti ako se podsetimo činjenice da je nesvesno glavni pokretač svih funkcija našeg organizma. Ako neki organ radi loše, a mi uspemo da "ubedimo" nesvesno da taj organ treba da radi bolje, ono će mu "preneti nalog", organ će poslušati i njegova funkcija će odmah ili postepeno, postati normalna.

Ovim se na jasan i jednostavan način može objasniti kako sugestijom možemo zaustaviti krvarenja, pobediti zatvor, učiniti da nestanu fibromi, izlečiti paralize, tuberkulozne rane, rane od proširenih vena,...itd.

Uzeću kao primer, slučaj krvarenja posle vađenja zuba, slučaj koji sam mogao da posmatram u kabinetu g. Gotea, zubara iz Troa. Jedna mlada devojka, kojoj sam pomogao da se izleči od astme od koje je bolovala osam godina, rekla mi je jednog dana da hoće da izvadi zub. Kako sam znao da je veoma osetljiva, predložio sam joj da zub izvadi bezbolno. Naravno, rado je prihvatila i zakazali smo odlazak kod zubara. Određenog dana smo otišli kod njega i ja sam stao ispred devojke i rekao joj: "Vi ništa ne osećate,vi ništa ne osećate, vi ništa ne osećate, itd." i ne prestajući da radim svoju sugestiju, dao sam znak zubaru. Jedan trenutak posle toga zub je bio izvađen, a pacijentkinja nije ni trepnula. Kao što se često dešava pojavilo se krvarenje. Rekao sam zubaru da ću pokušati da sugestijom zaustavim krvarenje umesto da on upotrebi neko hemijsko sredstvo. Nisam unapred znao šta će se desiti. Dakle, zamolio sam pacijentkinju da me gleda i sugerisao sam joj da će se krvarenje samo zaustaviti za dva minuta, i onda smo čekali. Mlada devojka je još nekoliko puta ispljunula krv i zatim više ničega nije bilo. Rekao sam joj da otvori usta, pogledali smo i konstatovali da se oformila grudvica krvi u praznini od zuba.

Kako objasniti taj fenomen? Na najjednostavniji način. Pod uticajem sugestije, nesvesno je uticalo na sitne krvne sudove oko rane da se suze i spreče dotok krvi. Oni su se kontrahovali, kao što bi to uradili u kontaktu sa nekim medicinskim sredstvom za zaustavljanje krvarenja, na primer adrenalinom.

Isti način razmišljanja nam omogućava da shvatimo kako može da nestane jedan fibrom (izraslina, bradavica). Pošto je nesvesno prihvatilo sugestiju "fibrom treba da nestane", mozak naređuje arterijama koje ga hrane da se kontrahuju, i prestanu da ga snabdevaju krvlju. Fibrom lišen hrane umire, suši se, resorbuje se i nestaje.


Primena sugestije u lečenju neuroza

Neuroza, oboljenje toliko često u naše vreme, obično se povlači ako se sugestija primenjuje redovno i na način koji sam predhodno izložio. Imao sam sreću da učestvujem u izlečenju velikog broja neurotičnih bolesnika kod kojih su sve ostale terapijske metode bile bez uspeha. Jedan od mojih pacijenata je prethodno proveo čak mesec dana u specijalnoj ustanovi u Luksemburgu, ali bez ikakvih rezultata. Za šest nedelja tretiranja mojom metodom, bio je potpuno izlečen i danas je to najsrećniji čovek na svetu, a verovao je da je najnesrećniji. On se nikada više neće vratiti u svoju bolest jer sam ga naučio da upotrebljava svesnu autosugestiju i on to savršeno radi.

Ali, ako je sugestija korisna u lečenju nervnih i telesnih poremećaja, kakvu tek ogromnu uslugu ona može pružiti društvu pretvarajući u poštene ljude nesrećnu decu iz popravnih domova koja odatle izlaze da bi se priključila vojsci kriminala?

Da li je to moguće?

Mislim da jeste i odmah ću navesti dokaze. Pomenuću dva veoma karakteristična slučaja,no prethodno je potrebno napraviti jedno poređenje, kako bismo bolje razumeli način na koji deluje sugestija u lečenju psihičkih poremećaja: Pretpostavimo da je naš mozak daska u koju su ukucani klinovi koji predstavljaju naše misli, navike, instinkte, kojima je određeno naše delovanje. Ako utvrdimo da kod jedne osobe postoje loša misao, loša navika, loš instinkt, u svakom slučaju jedan loš klin, uzećemo drugi koji predstavlja dobru misao, dobru naviku, dobar instinkt i počećemo da ga ukucavamo na mesto gde je ukucan stari klin. Drugim rečima, uradićemo sugestiju. Novi klin će se svakim udarcem, tj. svakom novom sugestijom, zabijati za jedan milimetar, dok će stari za toliko izlaziti, itd., tako da će posle izvesnog broja udaraca, stari klin biti potpuno izbačen i zamenjen novim. Kada se ova zamena izvrši osoba će slediti novu sugestiju.

Vraćam se mojim primerima. Jedanaestogodišnji dečak iz Troa imao je bolestan nagon za krađom, naravno uz to je i lagao. Na zahtev njegove majke, uradio sam mu sugestiju. Malo po malo, stvari su se poboljšavale, i na kraju, nekoliko meseci kasnije, dete je bilo potpuno izlečeno.

Brat tog dečaka, osamnaestogodišnjak, osećao je veliku mržnju prema trećem bratu. Svaki put kada bi malo popio gubio je razum i imao želju da izvuče nož i probode ga. Osećao je da će se to dogoditi jednog dana i u isto vreme je znao da će posle izvršenog zločina, početi da jeca nad telom žrtve. Njemu sam takođe primenio sugestiju. Ishod je bio zaista neverovatan. Izlečio se već posle jedne seanse. Mržnja prema bratu je iščezla i od tada su postali dobri prijatelji. Čak su se i trudili da jedan drugom čine prijatnosti. Ovaj slučaj sam dugo pratio, izlečenje je bilo trajno.

Ovakvi i slični rezultati sugestije logično vode zaključku da bi bilo korisno, a rekao bih čak i neophodno, da se ta metoda usvoji i uvede u popravne domove. Apsolutno sam siguran da bismo svakodnevnom primenom sugestije na štićenike popravnih domova više od polovine te dece vratili na pravi put. Umesto moralno posrnulih, dobili bismo zdrave i preporođene mlade ljude. Zar to ne bi bila ogromna usluga društvu?

Naravno, može se postaviti pitanje zloupotrebe korišćenja sugestije. Ova primedba ne umanjuje vrednost mog predloga, jer on podrazumeva da se rad sa sugestijom u popravnim domovima poveri odgovornim ljudima i stručnjacima. Uz to, autorima takvih primedbi mogao bih da odgovorim, postavljajući sledeće pitanje:da li postoji bilo šta korisno na ovom svetu, a da u sebi ne sadrži opasnost? Da li je to para, struja, automobili, letilice? Da li su to otrovi koje mi lekari i apotekari koristimo i koji, ukoliko pogrešimo dozu, mogu da unesreće bolesnika?




NEKOLIKO SLUČAJEVA IZLEČENJA

Pretpostavljam da bi izlaganje bilo nepotpuno bez opisa konkretnih slučajeva izlečenja. Sa druge strane, verovatno da bi nabrajati svih slučajeva u kojima sam direktno učestvovao bilo isuviše opširno i možda malo zamorno. Izdvojiću zato samo nekoliko najinteresantnijih.

G-đica M... D..., iz Troa, bolovala je osam godina od astme koja ju je primoravala da noći provodi u sedećem položaju, bezuspešno pokušavajući da ispuni pluća vazduhom. Na prvom pregledu sam ustanovio da je izuzetno osetljiva. Odmah je zaspala i primenio sam joj sugestiju. Već od prvog dana se pojavljuje ogromno poboljšanje. G-đica D. provodi normalnu noć, koju je prekinuo samo jedan napad astme u trajanju od četvrt sata. Nakon kratkog vremena astma se potpuno povukla i napadi se više nisu javljali.

G. M..., radnik u trikotaži, iz Sent-Savina blizu Troa, bio je paralizovan dve godine zbog posledica povrede spoja kičmenog stuba i kuka. Paraliza je zahvatala samo donje ekstremitete, cirkulacija krvi u njima je bila skoro zanemarljiva, tako da su bili otečeni i crvenoljubičaste boje. Razne vrste lečenja, čak i pokušaji specijalista, nisu dala nikakve rezultate. Dobro je shvatio moja uvodna objašnjenja, a zatim sam mu primenio sugestiju i preporučio da u toku narednih osam dana primenjuje autosugestiju. Na kraju tog perioda, desio se skoro neznatan, ali ne i beznačajan pokret leve noge. Usledile su nove sugestije. Osam dana kasnije, došlo je do vidnog poboljšanja. Iz nedelje u nedelju, pokretljivost se popravljala, a paralelno sa njom povlačio se i otok. Posle jedanaest dana, 1. novembra 1906, bolesnik je počeo da sam silazi niz stepenice i prelazi oko 800 m pešice. U julu 1907. on se vraća u radionicu gde nastavlja da radi. Od tog trenutka više nije bilo ni traga paralize.

G. A...G..., iz Troa, je duže vreme patio od upale creva koju različite vrste lečenja nisu uspela da savladaju. Bio je veoma depresivan, neraspoložen, potišten, nedruštven. Proganjale su ga misli o samoubistvu. Pošto sam ga upoznao sa mojom metodom primenio sam sugestiju koja je odmah dala značajan rezultat. Tri meseca smo svakodnevno radili sugestije, a zatim su one sve više i više razređivane. Na kraju tog perioda, došlo je do izlečenja, upala je potpuno nestala, a raspoloženje je bilo odlično. Kako to stanje traje već dvanaest godina, bez i jednog recidiva, možemo ga smatrati potpunim.

Primer g. G... je zanimljiv zato što pokazuje kakvi se rezultati mogu ostvariti primenom sugestije odnosno autosugestije. Jer, istovremeno sa sugestijom koja je bila usmerena na fizičko oboljenje, radio sam mu takođe i sugestiju za poboljšanje psihičkog stanja i obe su bile uspešne!

G. G...je svakoga dana sticao sve veće samopouz-danje. Kako je bio izuzetno dobar radnik imao je želju da više zarađuje te je tražio posao krojača koji bi mogao da radi kod kuće, a za račun nekog gazde. Posle izvesnog vremena, jedan proizvođač mu je poverio posao i g.G.. je zahvaljujući svojim sposobnostima uspeo da proizvede mnogo više nego obični radnici. Zatim je došao sledeći posao, podjednako uspešno obavljen...itd. Danas g. G... upravlja radom šest radionica i zarađuje zaista dobro.

Kod g-đe D..., iz Troa, stare oko 30 godina, bio je utvrđen početak tuberkuloze. Svakog dana je sve više mršavila, bez obzira na pojačanu ishranu. Patila je od kašlja, gušenja, šlajma. Izgledala je prilično bolesno. Već posle prve sugestije, dolazi do poboljšanja. Od narednog dana, neprijatni simptomi počinju da se povlače. Poboljšanje postaje svakoga dana uočljivije, težina bolesnice se brzo povećava i pored toga što više nema pojačanu ishranu. Posle nekoliko meseci izlečenje je bilo potpuno. Pisala mi je 1.januara 1911, tj. osam meseci posle mog odlaska iz Troa, kako bi mi se zahvalila. Obavestila me je da je u drugom stanju i da se oseća izuzetno dobro.

Odabrao sam ove slučajeve iz prošlosti sa name-rom da pokažem da je izlečenje trajno. Sada ću navesti još nekoliko slučajeva novijeg datuma.

G. X..., službenik u pošti u Lunevilu, je u januaru 1910. izgubio dete. Strašan psihički stres je kao posledicu izazvao trajno drhtanje. Kod mene ga je doveo njegov ujak u junu mesecu. Posle objašnjenja o metodi koju koristim, primenio sam mu sugestiju. Četiri dana kasnije bolesnik je ponovo došao kod mene i rekao da je drhtanje prestalo. Uradili smo novu sugestiju i pozvao sam ga da dođe za osam dana. Prošlo je osam dana, petnaest dana, tri nedelje, mesec dana bez ikakvih vesti od njega. Nešto kasnije, njegov ujak je došao da me poseti i tada mi je rekao da je primio pismo od nećaka u kome ga on obaveštava da je sasvim dobro. Ponovo je preuzeo svoj posao telegrafiste koji je morao da napusti. Pisao je da je prethodnog dana poslao depešu od stosedamdeset reči bez i najmanje poteškoće. Od tada ni jednom nije imao napade drhtanja.

G. V... iz Nansija je više godina patio od neuroze. Imao je izražene strahove, funkcije stomaka i creva nisu bile dobre, loše je spavao, bio je neraspoložen i opsedale su ga turobne misli o samoubistvu. U hodu se zanosio kao pijan čovek i neprekidno je razmišljao o svojoj nesreći. Svi pokušaji lečenja su u njegovom slučaju bili neuspešni. Stanje je bivalo sve gore. Boravak od mesec dana u jednoj specijalizovanoj ustanovi nije dao nikakav rezultat. G. V... me je potražio početkom oktobra 1910. Objasnio sam mu mehanizam autosugestije i postojanje svesnog i nesvesnog bića u nama. Uradio sam mu sutesgiju. G. U..je bio malo uznemiren objašnjenjima koja sam mu dao. Ubrzo zatim shvatio je. Svakodnevno sam mu primenjivao sugestije, a on je paralelno radio autosugestije. Poboljšanje je u početku bilo sporo, a zatim je postajalo sve brže i brže i posle nešto više od mesec dana došlo je do potpunog izlečenja. Bivši bolesnik koji je ranije za sebe mislio da je najnesrećniji čovek na svetu, sebe sada smatra najsrećnijim. Ne samo da se simptomi njegovih problema nisu više ponovo javljali, već je to postalo nemoguće budući da je sada g. V... ubeđen da više nikada neće zapasti u stanje u kome se nekada nalazio.

G. E. iz Troe iznenada oboleo od kostobolje. Članak njegove desne noge je bio bolno natečen i nije mogao da hoda. Već posle prve sugestije on je bez pomoći štapa mogao da stigne do kola koja su ga dovezla Bolovi su prestali. Narednog dana, suprotno dogovoru nije došao. Došla je, međutim, njegova žena i rekla da je tog jutra n,en muž ustao iz kreveta obukao cipele, seo na bicikl i otišao da obiđe svoja gradlišta. Izlišno je opisivati koliko sam bio iznenađen. Nisam dalje pratio ovog bolesnika koji nije smatrao za potrebno da ponovo dođe. Od drugih sam naknadno saznao da se bolest dugo nije ispoljila i da je g.E...potpuno zdrav.

G-đa T iz Nansija je patila od neuroze, lošeg varenja, upale creva i bolova u raznim delovima tela. Lečila se nekoliko godina bez uspeha. Primenio sam mu sugestiju, a ona je posle toga dalje svakodnevno radila autosugestiju. Već od prvog dana je nastupilo osetno poboljšanje. Njeno stanje se bez prekida popravljalo. Prošlo je već dosta vremena od kako je i fizički i psihički, potpuno izlečena. Više ne drži nikakvu dijetu. Kaže da joj izgleda da još uvek ima malu upalu stomaka, ali nije sasvim sigurna u to.

G-đa X iz Malzevila je bolovala od ekcema koji je zahvatio čitavo telo, a posebno je bio izražen na levoj nozi. Obe noge su joj bile natečene, naročito oko članaka. Hodanje je bilo otežano i bolno Primenio sam joj sugestiju. Iste večeri g-đa X... je mogla da pređe nekoliko stotina metara bez zamora. Narednog dana se povukao otok sa stopala i članaka i ona više nije dolazila. Ekcem je ubrzo nestao.

Gđa P iz Lanvila je patila od bolova u bubrezimi koljenima. Bolest je trajala deset godina i svakodnevno se pogoršavala. Primenio sam joj sugestiju, a ona je posle toga primenjivala autosugestiju. Do poboljšanja je odmah došlo i stanje se brzo popravljalo. Izlečenje je nastupilo veoma brzo i trajno.

Džon Keho - Podsvest može sve

1. SVEMIR JE DŽINOVSKI HOLOGRAM

Da biste koristili snagu misli, uopšte nije obavezno poznavati zakone fizike ili razumeti bit stvarnosti, isto onako kao što vam ne treba da poznajete konstrukciju karburatora ili sistema za paljenje motora da biste vozili svoj auto. Malo je onih koji se razumeju u mehaniku, ali to ostalima ne smeta da upravljaju svojim vozilom. Upravo tako stoji stvar i sa snagom misli - svako može ovladati osnovama ovog sistema i primenjivati ga uspešno u praksi svoje svakidašnjice.

Moderna fizika razmatra Svemir kao bezgraničnu nedeljivu mrežu dinamične aktivnosti. On ne samo da je živ i da se stalno menja, već su i svi njegovi elementi međusobno zavisni. Na osnovnom nivou Svemir izgleda celovit i nedeljiv, nepregledno more energije koja prožima svaki predmet i svaki čin. Sve je jedinstvena celina. Jednom rečju, naučnici danas potvrđuju ono što već milenijumima govore mistici, vidovnjaci i okultisti, naime da mi nismo pojedinačni elementi, već smo deo jedne džinovske jedinstvene celine.
"Kad se otkine jedan struk trave, sav Svemir uzdrhti” (Upanišade).

Moderna fizika je promenila naš pojam o materijalnom svetu. Niko danas ne tvrdi da se čestice sastoje od neke osnovne "materije", nego se smatraju snopovima energije. One mogu vršiti iznenadne tranzicije - takozvane "kvantne skokove", u nekim slučajevima delujući kao jedinice, a u drugim - kao talasi čiste energije. Stvarnost je promenljiva. Ništa nije određeno. Sve je komponenta modela koji je u neprestanom pokretu. Čak i stena predstavlja ples energije. Svemir je živ i dinamičan i mi sami, nalazeći se u njemu i budući njegov delić, živi smo i dinamični.

Temelje teorije koja je dovela do razvoja holograma prvi je 1947 godine položio Denis Gabor, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće. Hologram predstavlja realni objekt u kome se "celina" sadrži u svakom njegovom delu. Na primer, morska zvezda manifestuje određene holofrafske modele. Ako se neki njen deo odseče, on će ponovo izrasti. Osim toga, isečeni deo će se razviti u novu morsku zvezdu, jer je genetski kod prisutan u svakom od njenih delova.

Pre nekoliko godina na izložbi holograma video sam fotografije, urađene korišćenjem holografskog efekta. Na jednoj od njih videla se uspravna žena. Kad se pogleda s desne strane slika se odjednom menjala: žena je pušila cigaretu, a kad se pogleda s leve strane, ponovo se slika menjala - žena je zavodljivo vrtela kukove. Kad bi ova holografska slika pala na pod i kad bi se razbila, na svakom parčetu ne bismo videli ono što bi se moglo očekivati, a naime, deo cipele, haljine ili detalj lica, već celokupnu sliku žene. I ako pomerite parčad, na bilo kom parčetu opet ćete videti kako žena puši svoju cigaretu ili zauzima zavodljivu pozu. Svako malo parče sadržalo bi u sebi celu sliku.

Sada se pojavljuje tvrdnja da je priroda stvarnosti holografskog modela, a i mozak isto funkcioniše holografski. Izgleda da su naši misaoni procesi slični osnovnom stanju Svemira i izgrađeni su od iste "materije". Mozak je hologram u kome se ogleda holografski Svemir.

Tvorci ove zadivljujuće teorije su dvojica između najistaknutijih naučnika sveta: fizičar sa Londonskog univerziteta Dejvid Bom, učenik Ajnštajna, jedno od velikih imena u svetskoj kvantnoj fizici i Karl Pribram, neurofiziolog sa Stanfordskog univerziteta. Oni su nezavisno jedan od drugog napravili svoja otkrića, radeći u različitim oblastima nauke. Bom je došao do zaključka da je priroda Svemira holografska, pošto je godinama bio praćen osećanjem nezadovoljstva zbog nemogućnosti da se objasne svi neobični procesi i pojave u kvantnoj fizici pomoću tradicionalnih teorija. Dr Pribram, baveći se izučavanjem ljudskog mozga, takođe je postao svestan nesposobnosti tradicionalnih teorija da ponude logično objašnjenje za mnogobrojne neurofiziološke zagonetke. Za oba naučnika holografski model je odjednom poprimio smisao i pružio odgovor na mnoga pitanja koja su pre toga bila nerešiva. Oni su objavili svoja otkrića u početku sedamdesetih godina i njihovi radovi su naišli na veliki odjek u naučnim sredinama. Naučnik iz Kembridža, nosilac Nobelove nagrade za fiziku od 1973 g. Brajan Džozefson, opisao je otkrića Boma i Pribrama kao "najrevolucionarniji uspeh u poimanju prirode stvarnosti". Sa ovakvim gledištem složio se i doktor Dejvid Pit, fizičar, naučnik sa Kraljevskog univerziteta u Kanadi i autor knjige "Most između materije i misli", koji tvrdi da su «naši misaoni procesi mnogo tešnje povezani sa fizičkim svetom nego što mnogi pretpostavljaju".

Godine 1979 Robert Džan, dekan Škole za tehničke i primenjene nauke Prinstonskog univerziteta, razvio je program za izučavanje "uloge svesti pri kreiranju materijalne stvarnosti". Džan i njegovi saradnici izveli su na hiljade eksperimenata i objavili svoja otkrića, izjavljujući da već ima nedvosmislenog dokaza koji pokazuje da misli mogu neposredno da utiču i zaista utiču na materijalnu stvarnost. Godine 1994 poznati naučnici, pedagozi i lekari iz celog sveta su se okupili da bi razmotrili kako bi se mogla razviti ova fascinantna teorija i kako bi se mogla primeniti u praksi u konkretnim oblastima nauke.

Stvarno je ovo otkriće uzbudljivo i kad čovek razmisli kako mogu biti iskorišćena ova nova saznanja, može doći do zadivljujućih zaključaka.

Interakcija između svesti i materijalnog sveta više nije misterija: svest nije ništa drugo do energija u njenom najfinijem i najdinamičnijem obliku. Ovakav prilaz pomaže shvatiti zbog čega naše fantazije, predstave, želje i strahovanja utiču na realne događaje i objašnjava zašto i kako se materijalizuje lik koji je mozak stvorio.

Ova otkrića koja se odnose na prirodu stvarnosti mogu biti pokretačka snaga u našem daljem usavršavanju i promeni. Čovek, budući svestan da je deo otvorenog i dinamičnog Svemira i da njegove misli imaju presudnu ulogu u nastanku stvarnosti, može razviti kreativniji i aktivniji pristup životu. Više nije potrebno da on sedi na klupi, posmatrajući sa strane kao gledalac stvari koje mu se dešavaju, zato što pomoću novog pristupa, on postaje svestan da klupe, u stvari, nema i nikad je nije ni bilo. Međusobna povezanost u osnovi je svega. Ma gde otišli, ma šta radili, naše misli grade stvarnost koja nas okružuje.

Kad gledate na svoje misli kao na realnost, koja postoji naporedo sa onim što nazivamo "materijatnom stvarnošću" vi se približavate poimanju jedinstvene veze između te dve pojave.

Unutrašnja svest je moćna snaga čiji se uticaj oseća u svakom aspektu života. Ona je, uostalom, osnovni i najvažniji aspekt onoga što ste vi i glavni uzrok vašeg uspeha ili propasti.

Sve je, u svojoj najčistijoj i najdubljoj biti, energija i razmišljajući, vi koristite ogromnu količinu te energije u obliku brze, lake i pokretne misli. Misao stalno pokušava da stekne neki oblik, uvek traži spoljnu manifestaciju, trudi se da dođe do izražaja, da se otkrije. U njoj su prirodno prisutni težnja i sposobnost da se materijalizuje u svom fizičkom ekvivalentu. Obične ljudske misli se mogu uporediti sa varnicama vatre. Mada one, po svojoj suštini i potencijalnoj snazi liče na plamen, obično se brzo raznesu. Postoje samo nekoliko sekundi, pa polete u vazduh i nestaju u magnovenju.

Iako pojedinačna misao ne poseduje veliku moć, kad se ponovi ona može postati sabrana i usmerena, njena snaga se može višekratno povećati. Što veći je broj ponavljanja, utoliko veću energiju, snagu i lakoću dobija misao.

Slabe i rasute misli, slabe i rasute snage. Jake i sabrane misli, jake i sabrane snage

Najjednostavnije ćete to razumeti ako zamislite lupu kroz koju prolaze sunčevi zraci. Ako je pomerate od tačke do tačke, sila sunčevih zraka se raznosi i ne primećuje se. Ali ako zadržite lupu nepokretno, fokusiranu na određenoj visini, isti ti zraci postaju koncentrisani i rasuto svetlo odjednom postaje sila, dovoljno jaka da bi prouzrokovala paljenje vatre.

Isto je i sa našim mislima. Napredujući u izučavanju snaga podsvesti, naučićete se da razvijate i koncentrišete vaše misli, povećavajući na taj način njihovu moć. Na ovoj etapi vama je potrebno jednostavno da postanete svesni da vaše misli poseduju vlastitu snagu. Vaša najdublja ubeđenja, strahovanja, nade, brige, pogledi na svet, želje i svaka vaša misao - sve to utiče na vas same, na okolne ljude i svet koji je oko vas.

Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na svoje misli kad se probude, ne primećuju kako radi njihov mozak, na šta on obraća pažnju, od čega se boji, šta kaže, šta odbacuje kao nepotrebno. Veći deo vremena mi jedemo, radimo, kontaktiramo, brinemo se, nadamo se, pravimo planove, pravimo ljubav, kupujemo, zabavljamo se i skoro i da ne obraćamo pažnju na to kako i šta mislimo.

Možda bismo bili u mnogo većoj meri skloni da koristimo svoje misaone mehanizme kad bismo za svaku svoju misao, u zavisnosti od njenog tipa, dobijali ili gubili po jednu novčanu jedinicu. Kad se uzme u obzir da se u nama svakog dana pojavljuje na hiljade misli, ovaj predlog je prilično primamljiv. Zamislite jednog računovodstvenog sistema koji vodi evidenciju svih naših misli i beleži koje naše misli nose dobit, a koje gubitak. Koliko bismo se onda trudili da kontrolišemo i usmeravamo naše misli! Sa kakvim bismo oduševljenjem izazivali misli koje nose profit i koliko pažljivo bismo izbegavali gubitačne misli!

Uostalom, upravo se to vama događa, ali ne radi se o novcu, nego o energiji. Ogromni sistem za evidentiranje radi, naziva se Svemir i ni jedna misao koja je u njemu nastala, ne ostaje bez posledica.

Svet nije beživotna gomila opeka i kamenja, već živi, ustreptali sistem energije. Svaka vaša misao ostavlja trag u ovom sistemu i neosporno ima svoj uticaj. Nezavisno od toga da li vi to želite ili ne, vi kreirate svoju vlastitu stvarnost preko misli koje izazivate.

Prvi korak koji je potreban za novi život, ispunjen uspesima, neverovatno je jednostavan. Vi treba samo da pratite protok svojih misli koje nastaju u vašem umu i da ih usmeravate u ispravnom pravcu.

Vaš život je u potpunosti u vašim rukama, tako da razmislite o načinu na koji živite. Tvrdite da težite fmansijskom uspehu, ali se svo vreme žalite da nemate dovoljno para i da je roba skupa. Stalno mislite o onome što nemate i o prispelim računima koje treba da plaćate. Brinete, ne prestajete da se čudite kako ćete se snaći. Vi možda želite finansijsku stabilnost, ali vi je nikad nećete postići dok vam je svest "podešena" na oskudicu i brige.

Možda biste hteli da budete komunikativniji, sa budete hrabri i neusiljeni, samouvereni, ali vi, istovremeno, stalno mislite o vašim manama, osećate se nedovoljno vredni i potcenjujete sebe, ponovo i ponovo se podsećate na svoje probleme, tako da u ovom slučaju teško da ćete postati čovek onog tipa o kome maštate. Možda biste želeli da budete jaki, ali ako se u vašoj svesti ukorenila slabost, vi ćete se samo zavaravati mišlju da ćete nekad posedovati silu.

Ukratko rečeno, ništa se ne postiže samo htenjem. Beskorisno je nadati se da će se što god promeniti. Nije dovoljno jednostavno raditi, čak i upomo, čak i po dvanaeest i petnaest sati dnevno. Uvek ćete ostati tamo gde ste bili, osim ako - i to je vrlo važno, ako ne promenite način mišljenja.

Želite li da promenite okolnosti? Razvijte potrebni tip svesti. Uspešni čovek ima svest usmerenu na uspeh. Dobro stojeći čovek je razvio svest usmerenu na imućni život, njegove misli su povezane sa materijalnom sigurnošću, uspehom i materijalnim blagostanjem. Takav mu je način mišljenja.

"Dobro je njemu” - rećićete vi. “Lako je uspelom da misli o uspesima, imućnom je lako misliti o blagostanju, ali je kod mene drugačije. Nisam uspeo, nisam bogat. Životne okolnosti vuku me nadole."

NIJE TO TAČNO! Apsolutno je pogrešno. Nisu životne okolnosti niti nastala situacija ono što vas vuče nadole. Jedino što vam smeta i ne daje vam mogućnost da postignete uspeh to su vaše misli. Malo napora i prakse i vi ćete se naučiti da upravljate svojim mislima i da kreirate onaj tip svesti koji ste izabrali. Vaša stvamost promeniće se samo pošto razvijete vaš novi tip svesti, nikako pre toga. Novi tip svesti treba da prethodi promeni.

Da li ste već odlučili šta tražite od života? Zdravlje? Onda razvijte svest, usmerenu na zdravlje. Vlast? Onda razvijte svest, usmerenu na vlast. Materijalno blagostanje? Gradite svest, usmerenu na to. Sreću? Razvijte svest usmerenu na sreću. Produhovljenost? Razvijte takvu svest. Postoje nepregledne mogućnosti. Od vas se traži samo da dodajete potrebnu energiju, dok vaš cilj postane realnost.

Ohrabrujuće je saznati da nezavisno od životnih okolnosti u prošlosti i sadašnjosti, nezavisno od ranijih neuspeha, vaš život će se promeniti ako redovno pothranjujete energijom svoju svest! Ova izuzetna sposobnost data je svakome i svako je može iskoristiti ili zapostaviti. Nisu potrebne pare. Nije potrebna posebna nadarenost Od vas se traži samo rešenost da odvojite izvesno vreme i da uložite potrebne napore da biste razvili odgovarajući tip svesti. To je sve. Ostalo će doći na svoje mesto samo po sebi.

Vaša svest je kao bašta o kojoj možete brinuti, a možete je i zapustiti - od vas zavisi. Vi ste baštovan i možete urediti svoju baštu ili zanemariti je i pustiti da se razvija kako nađe za shodno Ali nemojte da dopustite grešku: vi ćete žeti ono što ste zasejali - ili svojim radom ili svojom pasivnošću!

Upravo svest stvara stvarnost koja vas okružuje... Vi se ovim možete složiti ili ne složiti. Vi možete postati svestan i navesti svoju svest da radi za vas ili zapostaviti svest, dozvoljavajući joj da radi tako da vas stalno prate smetnje i zlosreće. Ali stvarnost u kojoj živite, uvek ćete stvarati vi sami, odnosno vaše misli.


2. TAJNE USPEŠNE VIZUALIZACIJE

Vizualizacija je upotreba mašte da čovek sebe stavi u situaciju koja se još nije dogodila, da zamisli da poseduje ili radi ono što bi želeo i da uspešno ostvaruje svoje želje. Zamislimo, na primer, da vi želite da budete sa boljim samopouzdanjem. Koristeći vizualizaciju vi sebe zamišljate kao uverenu osobu. Misaono vi postupate i razgovarate samouvereno. Zamišljate situacije koje vam obično stvaraju teškoće i misaono izlazite na kraj sa njima uspešno i neusiljeno. Možete čak i zamisliti kako vas hvale vaši prijatelji i kolege, kako vam čestitaju na novostečenoj uverenosti. Vi osećate ponos i zadovoljstvo kako zbog toga, što ste postali osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnih promena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizualizujete sve to, što će se sa vama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i živite tako, kao da je to vaša stvarnost.

1. Odlučite šta biste hteli da uradite: da položite ispit, da dobijete povišicu, da se upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost u sebe, da pobedite na
takmičenju.

2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko minuta da biste se rasteretili fizički i psihički.

3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnost kojoj težite.

Više razmišljajte o tome kako radite ili dobijate nešto, a ne o tome šta bi se, manje ili više verovatno, moglo dogoditi. Uživite se u svojim mislima tako, kao da se to sada događa sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimove koje ćete puštati i puštajte ih. Zamislite kako radite ono što biste želeli. S jedne strane ste svesni da vam se to još uvek ne događa i zasada nije realno. Ali zamišljene slike koje kreirate i kojih se redovno prisećate postaju šablon vaših ciljeva, oblik koji će se napuniti energijom. Ove slike su realne sile koje će raditi za vas.

Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. Ako su vašem misaonom liku potrebni talenat, hrabrost, odlučnost ili upornost, neprestano ih dodavajte. Ponekad ćete videti jasne, upečatljive likove i slike kako postižete svoje ciljeve, kao da se vidite na filmu. U drugim slučajevima pred vama će se pojavljivati samo najuopštenija predstava o vašim ciljevima, ali obe varijante su efikasne. Možete naizmenično ređati konkretnu i slobodnu vizualizaciju, zadržavajući svaku od njih po nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od ove dve metode, po vašem nahođenju.

Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i scene onoga što želite da postignete. Pridržavajte se prethodno pripremljenog scenarija i misaono ga nekoliko puta odglumite.

Slobodna vizualizacija: Pružite mogućnost likovima i mislima slobodno da se ređaju, ne birajte ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razvoj postavljenog cilja.

Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. Mnogi nailaze na teškoće u početnim etapama vizualizacije. Njihov mozak ne sarađuje u tome i ne prikazuje željene scene. Ne brinite, ako se to dogodi i vama. Nije obavezno da slika bude završena i idealna. Ako se redovno bavite vizualizacijom, zadivljeno ćete konstatovati kako će vaš mozak postepeno početi da rađa misli i kreira scene po vašoj želji.

Na ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete nešto jednom ili dva puta. Rezultati se postižu samo ako se lik zapečatio u vašoj svesti time što ste ga više puta
naslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, čak i mesecima, sve dok cilj ne bude postignut. Ne pokušavajte da procenjujete svoj uspeh posle jednog ili
dva pokušaja.

Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one će se ponekad pojavljivati, jednostavno ih ignorišite. Ne pokušavajte da im se suprotstavljate i da se borite sa njima, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vašoj svesti. Ponavljajte i dalje svoju vizualizaciju i sve će biti u redu.

DVA USLOVA ZA USPEŠNU VIZUALIZACIJU

1. Uvek zamišljajte realizaciju svog cilja onako kao da vam se to stvarno događa u tom renutku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svim pojedinostima. Preuzmite ulogu
i misaono je odglumite.

2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. Snaga dolazi ponavljanjem.

Svaka misao, nastala u vašem mozgu i redovno pothranjivana, imaće plodni uticaj na vaš život.

Hteo bih da vam ispričam o jednom novom, poznatom i u potpunosti dokumentovanom eksperimentu koji je izvršio psiholog Alan Ričardson. Studentski košarkaški tim je bio podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihova sposobnost da daju koševe, a rezultati svake grupe su beleženi. Igrači iz prve grupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sportsku salu u toku jednog meseca i da vežbaju ubacivanje lopte u koš, košarkaši iz druge grupe uopšte nisu vežbali, a pripadnici treće grupe je trebalo da se uključe u sasvim drugu vrstu vežbanja. Oni nisu ni zakoračili u sportsku salu celo vreme, a umesto toga su sedeli po sobama i zamišljali proces treninga. Po pola sata dnevno oni su zamišljali i „videli" kako ubacuju koševe i postaju sve bolji i bolji. Ovo njihovo interno „vežbanje" rađeno je svakog dana. Za mesec dana sve tri grupe su ponovo bile podvrgnute testu.

Prva grupa (oni koji su imali treninge svakog dana u sali) poboljšali su svoje rezultate za 24%. Druga grupa (oni koji nisu vežbali) nije pokazala poboljšanje. A kod treće grupe - obratite na to pažnju, košarkaši koji su vežbali samo misaono, rezultati su bili poboljšani isto onoliko, koliko i kod košarkaša koji su realno vežbali u sali!

Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu moć, ali u njoj nema ništa natprirodno. Ona obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto i veštine usmeravanja vlastite urođene snage.

Kad se pravilno usmerava, vaša mašta je jedna od najdinamičnijih sposobnosti koje posedujete. Počnite da primenjujete tu metodu odmah. Nije potrebno baviti se pojedinostima koje se tiču razvoja stvari. Imajte poverenje u postupak. Izvršenje prati želju i vi ćete biti usmereni na to da uradite pravu stvar u pravo vreme. Možete biti sigurni da ćete naći put i metode za postizanje vašeg cilja, jer vam priroda uvek pruža zgodnu priliku za ostvarenje zahteva koje joj vi upućujete.

Vaše misli su mnogo moćnije nego što pretpostavljate i svaki zamišljeni lik je realna snaga koja će ranije ili kasnije imati svoj uticaj na vaš život



3. METODA ZASEVANJA MISLI

Ako vizualizacija liči na kreiranje scena i likova u vašem vlastitom filmu, zasevanje misli je kao dodavanje reči i zvuka, ali umesto ozvučavanja, vi slikama dodajete osećanja.

Za razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsređujete glavno na osećaj za to što zamišljate. Ovde u igru ulazi vaša mašta.

Živite sa ubeđenjem da ste već postigli ono što želite. Nemojte da maštate, nemojte da se nadate, nemojte da se čudite, nemojte da brinete da li će sve proći dobro. Jednostavno zabeležite to u svojoj svesti kao nešto što već postoji kao činjenica. Zamenite misao "Sve će proći dobro" mišlju "Sve je prošlo dobro". Sve je već za vama, u svemu ste vi uspeli, zato uživajte u uzbuđenju, u osećanju satisfakcije, u sreći zbog onoga što ste postigli! Čestitajte sebi. Vičite i skačite od radosti, ako želite. Predajte se ponovo i ponovo osećanju da ste postigli cilj.

Podsetiću opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogo pažnje misaonim slikama kako ćete postići ono što nameravate, mada će vam i takvi likovi obavezno nastati u glavi. Više treba da vas interesuje telesni i čulni doživljaj koji prati ostvarene želje: crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni dlanovi.

U Bibliji Hristovi učenici mole ga da ih nauči da se mole. (Vi možete verovati ili ne verovati onome što Biblija uči, ali ona sadrži mnoga prozrenja u pogledu snage misli i vere). Isus odgovara: "I sve ćete, ma šta zatražili u molitvi, kad verujete da ste dobiti, dobićete." Obratite pažnju, on kaže da treba da verujete da ste već dobili, ne da ćete dobiti i upravo zbog vere da ste več dobili, zaista ćete dobiti ono što tražite. Vi ne samo da se nadate ili želite nešto, već čvrsto izražavate svoj zahtev u vašem unutrašnjem svetu - svetu misli i kreativne energije. A svako ko vešto upotrebljava snagu podsvesti i misli, potvrdiće da je to veoma snažan proces.

Još jednom da naveden da, kao i kod slučaja sa vizualizacijom, upravo ponavljanje i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja. Jer kad je koristite, vi ne živite sa iluzijama. Vi ne letite u oblake danima, bukvalno verujući da imate ono, što u stvari, nemate. Zasevanje je misaona vežba koja oduzima pet minuta dnevno, brzi protok energije koji vi redovno stvarate za sebe ne propuštajući ni jedan dan. Treba naglasiti koliko je važno ponavljanje. Kao i kod svih ostalih tehnika ovladavanja snagom misli, sporadično primenjivanje je slabo efikasno. Sastavite sebi program i striktno ga se pridržavajte. Redovno zasejavajte u sebe osećaj da već imate ono što želite, nezavisno od karaktera želje. Ono je vaše. Doživite ga. Osetite pozitivne vibracije. Oduševite se i prepustite ustreptalosti osećaja. Neka očvrsne u potpunosti osećaj posedovanja. Osvojite ga u svom unutrašnjem svetu.


DVA USLOVA ZA USPEŠNU PRIMENU METODE ZASEVANJA

Ovu metodu primenjujte uvek sa osećanjem da već imate ono što želite, da ste postigli ono čemu težite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakog dana, bar po pet minuta. Mnogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.



4. POTVRĐIVANJA

Potvrđivanja su možda najlakša i najjednostavnija metoda koju ja poznajem za uticaj na svesne misli. Ona se koriste u celom svetu tokom vekova u verskim i magičnim ritualima kao što su molitve i mantre. Danas ih primenjuju razni ljudi radi sklapanja biznis poslova, lečenja bolesti, upoznavanja sa novim ljudima, pobede na takmičenjima, a takođe i u razne druge svrhe.

Potvrđivanja su jednostavne fraze koje osoba ponavlja u sebi ili glasno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Vi možete to raditi svuda - dok vozite kola, čekate kod lekara ili ležite u krevetu, pre spavanja. Potrebno je da se zadržite na frazi koja označava ono, što biste hteli da vam se dogodi i da je ponavljate ponovo i ponovo.

Na primer, pretpostavimo da ste se našli u uznemiravajućoj i napetoj situaciji, a hteli biste da se opustite i umirite. Upravo to je trenutak da primenite metodu potvrđivanja. Ne žureći, ponavljajte sebi: "Osećam se mirno i opušteno. Osećam se mirno i opušteno. Osećam se mirno i opušteno". Ne primoravajte sebe da se osetite mirno i opušteno, jednostavno nastavite da to tvrdite u toku još nekoliko minuta. Na isti način ako vam predstoji važan sastanak i želite da on prođe dobro, počnite pre toga potvrđivanjem: "Sastanak će proteći uspešno. Sastanak će proteći uspešno. Sastanak će proteći uspešno".

ŠTA RADITE DOK POTVRĐUJETE?

Potvrđujući, vi utičete na misli koje nastaju u vašem umu. U svakom pojedinom trenutku ljudski mozak je u stanju da zadrži samo jednu misao, stoga se i suština potvrđivanja sastoji u angažovanju mozga mislima koji podržavaju vaš cilj u datom momentu. Reči zadaju mozgu program kakve misli treba da rađa. Ako vi potvrđujete da će „Sastanak proći dobro", onda vaš mozak sasvim prirodno će početi da rađa misli vezane za predstavu o uspešno proteklom sastanku. Mozak, bez ikakvog napora sa vaše strane, shvatiće smisao i osnovnu poruku vašeg potvrđivanja. Sve to može izgledati veoma jednostavno, ali ova metoda može biti izuzetno efikasna i može vam pomoći da postignete željene rezultate.

Oblikujte svoju želju u vidu odgovarajućeg potvrđivanja i redovno je ponavljajte. Jedan moj poznanik, uspešan poslovni čovek, počinje svaki svoj dan potvrđivanjem: „Više prodaja, više osmeha": On ponavlja sebi tu frazu u toku nekoliko minuta ujutru i nekoliko puta tokom dana.

ŠTA TREBA PAMTITI KAD POTVRĐUJETE?

1. Nije obavezno verovati u ono što tvrdite! Možda su oni za koje se ova metoda pokazala neefikasnom uradili upravo tako. Ova greška može svesti na nulu efekat potvrđivanja. Nemojte ništa da brinete zbog toga što ne verujete u frazu, jednostavno ne prestajte da je ponavljate. Ako verujete u ono što potvrđujete - odlično! Ako ne verujete, uopšte nije strašno. Jer to nije od značaja. Mozak će sasvim prirodno uhvatiti smisao vašeg potvrđivanja i u vašoj svesti pojaviće se pravilne misli. Nije potrebno ništa sebi nametati.

Potvrđivanje uvek treba da bude pozitivno. Izmislite pozitivnu, a ne negativnu frazu. Na primer, ako hoćete da neki sastanak prođe dobro, nemojte sebi ponavljati: „neću doživeti neuspeh na ovom sastanku". Ako hoćete da se umirite i opustite ne smete potvrđivati: „Neću biti napet." Nije jasno zašto, ali mozak propušta negiranje i kao rezultat toga vi dobijate predispoziciju da „doživite neuspeh" ili ,,da budete napeti". Mozak se koncentriše na te autodestruktivne likove, a ne na ono što želite.

Potvrđivanje treba da bude kratko. Ono liči na mantru: kratko i jednostavno, lako za izgovor. Ja izmišljam potvrđivanja koja ne sadrže više od deset reći. Ponekad čak i dve reči mogu imati izuzetan efekat: „vrtoglavi uspeh" ili „rekordne prodaje".

Imao sam priliku da vidim kako neki ludi sastavljaju potvrđivanja duga po pola stranice. Malo je verovatno da možete ponoviti tako nešto nekoliko puta. Čak su i dve rečenice već prilično mnogo. Zahvaljujući ponavljanju, vaše potvrđivanje će se zabeležiti u vašoj svesti, pa zato ukoliko je kraće, utoliko bolje. Da to ponovimo - potvrđivanje treba da bude kratko, ritmičko i lako za ponavljanje.

Pazite da ne koristite potvrđivanja koja su nesvesno okrenuta protiv vas samih.
"Nikada neću to završiti."
"Nikada to neću učiniti."
"Ovo je nemoguće."
"Propašću."
"Ne umem da komuniciram sa drugima."
"Znam da ću dopustiti grešku."
"Ja uvek gubim."

Često možete zapaziti da sebi ponavljate ovakva potvrđivanja, a da i sami niste svesni toga. Čuvajte ih se.

Vi isto možete da izmišljate potvrđivanja koja bi vam pomogla da ostvarujete postavljene ciljeve. Pošto su ona jednostavna, možete ih ponavljati gde god hoćete: dok čekate red u radnji, u čekaonici, ako ste se našli u saobraćajnoj gužvi. Nije obavezno verovati u ono što govorite sebi. Ponavljajući potvrđivanja, nije obavezno da bukvalno "verujete" da stvarno posedujete ono što u stvari još nemate. Sve što se traži od vas je da ih ponavljate! Ja bih vam posavetovao da to bude prva stvar koju radite ujutru, jer prvih pola sata dana daje ton za ceo dan. Dve ili tri minute vežbanja dovoljne su da biste brzo postigli upečatljiv efekat.

"Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje"

Danas ime psihoterapeuta Emila Kuea možda i nije tako popularno, kao što je bilo prvom polovinom XX stoleća, kad je on prvi pronašao metodu autosugestije i lečio bolesnike i upoznao ljude svojim otkrićima u klinikama širom Evrope i seveme Amerike. U ono vreme njegovi radovi su postali senzacija, o njima se govori i danas, decenijama posle njegove smrti. Kue je otkrio da njegovi pacijenti ozdrave mnogo brže i uspešnije ako svakog jutra kad se probude i svake večeri pre spavanja ponavljaju jednostavno potvrđivanje. I autosugestija kojoj je pacijente učio bila je: „Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje". Dva minuta ujutru. Dva minuta uveče. To je bilo sve. Ali je rezultat bio toliko impresivan da je on napisao nekoliko knjiga o autosugestiji i počeo da drži predavanja širom sveta o lekovitim sposobnostima misli usmerene na ozdravljenje. Potvrđivanje Kuea usmerava misao bolesnika na to da mu je svakog dana, u svakom pogledu sve bolje i bolje. Dokumentarno je potvrđeno izlečenje hiljada ljudi metodom Emila Kuea.



5. PODSVEST

Naše misli imaju dve strane. Sve što sam dosada napisao odnosilo se na svesne misli. Sada bih hteo da vas upoznam sa njihovim drugim licem - tajanstvenom i mističnom podsvešću. Podsvesne misli su toliko moćne i zamršene da bukvalno zaprepašćuju uobrazilju. Poznato je da podsvest kontroliše sve životno važne funkcije ljudskog organizma, od krvotoka do disanja i probave. Isto tako je utvrđeno da se tamo beleži sve što nam se dogodilo. Svi događaji iz našeg života registruju se u nju, zajedno sa mislima i osećanjima koji ih prate.

Isto tako upravo od podsvesti mi dobijamo neprocenjiva uputstva i usmeravanja. Pomoću intuicije, snova, opažaja i predosećanja, ona nas navodi na ideje, prozrenja i rešenja, koja su nam potrebna da bismo izašli u susret našim potrebama i željama. Kad jednom probudimo te zadivljujuće sposobnosti, mi se više nećemo osećati bespomoćnim, pa našli se u bilo kakvoj situaciji.

I na kraju, podsvest je onaj mehanizam uz čiju se pomoć ubrzavaju periodično ponavljajući se misaoni impulsi, vezani za osećanja i emocije, dobijaju snagu i materijalizuju se u svoj realno postojeći ekvivalent. Vi možete namerno uneti u svoju podsvest plan, misao ili cilj, koji biste hteli da realizujete i uskoro ćete dobiti materijalni ekvivalent onoga što nameravate. Podsvest je kreativna, efikasna i uvek je spremna da radi za vas. Ali malo je onih koji umeju da koriste njenu snagu.

Da bih vam pomogao da shvatite kako svesne i podsvesne misli sarađuju u kreiranju vaše stvarnosti, dozvoliću sebi da ponovo pribegnem analogiji. Podsvest liči na plodnu zemlju, koja prima svako seme posejano u nju. Od tih semena će porasti ono što je posejano, kao što od pšeničnog zrna izraste pšenično klasje. Što si posejao, to ćeš i požnjeti. Takav je zakon.

Zapamtite da svesne misli igraju ulogu baštovana. Naš zadatak je da pratimo i mudro biramo šta da bude posejano u našoj unutrašnjoj bašti. Ali, nažalost, većina nas čak i ne pretpostavlja o svojoj ulozi baštovana, niko im to nije objasnio. Ne pazeći na odabir, mi dozvoljavamo prodor raznih semena u našu unutrašnju baštu, kako dobrih, tako i loših, a upravo ona su razlog za sve što nam se događa u životu. Kad poželimo da shvatimo zašto nam dobro ide ili nam ne ide u životu, treba da pogledamo u tu našu unutrašnju baštu, da bismo našli odgovore.

U našoj podsvesti ogledaju se neuspeh, bolest i nevolja istom lakoćom, kao i uspeh i blagostanje, jer ona ne pravi razliku između njih. Ona radi i daje plodove, menjajući život svakog čoveka prema semenima zasejanim u nju. Podsvest prihvata ono što joj se sugeriše preko osećanja i emocija, nezavisno od toga da li su misli koje će se u nju zabeležiti pozitivnog ili negativnog naboja. Nije ona u stanju da procenjuje stvari, kao što to radi svest, i nikada neće sporiti sa vama.

Ako hoćete da promenite svoj život, treba da tražite uzrok u tome kako vi koristite svoju podsvest, kakav je način vašeg mišljenja i vizualizacije. Vi ne možete misliti istovremeno i pozitivno i negativno. Uvek ima prevagu jedan od ova dva tipa razmišljanja. Način mišljenja je rezultat navike, pa zbog toga vaš zadatak je da pazite da pozitivne misli i emocije uvek preovlađuju nad negativnim.

Da biste promenili okolnosti koje vas okružuju treba najpre da poradite na unutrašnjim okolnostima. Većina ljudi pokušava da promeni spoljne uslove i okolnosti, radeći neposredno na njima. Uvek ispada da je to beskorisno ili u najboljem slučaju ima kratkotrajan efekat, osim ako je propraćeno promenom misli i ubeđenja.

Ako otvorite oči za ovu istinu, pred vama će se otkriti kristalno jasan put ka boljem životu. Vežbajte podsvest da biste naučili da rađate misli usmerene na uspeh, sreću, zdravlje i prosperitet i da proterate strah i uznemirenost. Neka vaša svest bude angažovana očekivanjem onoga što je najbolje, a vi pazite da vaše uobičajene misli budu vezane za ono, što biste hteli da dobijete od života.

Tu će vam u pomoć doći "princip navike". Stvorite sebi naviku da svakog dana vežbate.
Voda poprima oblik onoga u čemu se nalazi, možda je to čaša, vaza ili korito reke. Na isti način vaša svest će raditi svoj kreativni posao u zavisnosti od toga kakve ćete likove uneti u nju svojim svakodnevnim mislima. Tako se kreira vaša sudbina. Vaš život je u vašim rukama i vi imate slobodu da ga učinite onakvim kakav ga vi hoćete.


6.STVARNOST


Ono, što vam se sada događa u životu, nije slučajno. Vaše minule svesne misli pomogle su njegovom nastanku. Razlozi nastanka vaše sadašnjice korene se u prošlosti.

Neka sada razmotrimo sledeću analogiju: kad gledate nebo i zvezde na njemu vi, u stvari, vidite prošlost, jer neke od zvezda možda više ne postoje. Tako je jer se zvezde nalaze na stotine hiljada svetlosnih godina od nas, a njihovoj svetlosti, koja se kreće brzinom od 300 000 kilometara u sekundi, potrebno je stotine, pa i hiljade godina da bi stigla do Zemlje. Vidljiva svetlost zvezde, udaljene od nas stotinu svetlosnih godina, u stvari je svetlost, koju je ona zračila pre stotina godina. Upravo ta zvezda je možda eksplodirala pre dvadeset i pet godina, ali mi još uvek vidimo njenu svetlost i videćemo je još sedamdeset i pet godina, iako sama zvezda već odavno ne postoji.

Zapamtite tu analogiju kad primenjujete tehnike za snagu misli da biste promenili stvarnost. Promenivši svoje misli vi nećete izazvati iznenadne promene u stvarnosti koja vas okružuje. Uvek će postojati određeni isečak vremena tokom kojeg ćete vi razvijati svoju novu svest, ali ćete biti utonuli u "staru" stvarnost.

Ovaj period "čekanja da se nešto dogodi" kritičan je, jer vaše ponašanje u to vreme ili će ubrzati ili će usporiti dolazak "nove" stvarnosti koju želite da stvorite. Mogu se pojaviti sumnje da li uopšte se stvari menjaju. Možete izgubiti nadu, smatrajući da uzalud gubite vreme. Razum će pokušati da vas zbuni, došaptavajući vam da ništa od toga neće biti, da je sve besmisleno. Sasvim je prirodno da se ovakve misli pojave kod svakog od nas. Vi im ne obraćajte pažnju, jednostavno se naoružajte strpljenjem i nastavite sa vežbama. Može vam pomoći misao da se stvarnost menja, odnosno da je to poduži proces, a ne nešto određeno i konstantno.

Sve što postoji nalazi se u procesu stalnog prelaska sa jednog stanja u drugo. Okolnosti u vašem životu isto se tokom celog vremena menjaju, postaju drugačije, pa ako vi uporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi to vas to moglo dovesti ako ne do nove stvarnosti? Razmislite o tome.

Opustite se u uživajte u vežbama i ignorišite sve negativne misli. Vremenom će se vaš život promeniti prirodno i bez nekih posebnih napora. Ne vredi forsirati stvari.

ZAPAMTITE OVA UPUTSTVA:

1. Uvek budite svesni onoga o čemu razmišljate. Vaše današnje misli grade vašu realnost sutra i u buduće.
2. Promenite vaš odnos prema svim životnim neprilikama. Ako vaša karijera šlajfuje i ide u mestu, ako nemate privatnog života, ako ste bolesni, nezaposleni ili vam se čini da je sve protiv vas, prvo što treba da učinite je da prihvatite situaciju. Ne pokušavajte da sugerišete sebi kako se to ne događa ili da nije tako kako jeste. Sve se događa, tako je. Ne traćite vreme na samosažaljevanje ili nepotrebnu borbu sa činjenicama i okolnostima, prevaziđite ono štoje loše i nastavite napred snagom misli.
3. Odredite svoj svakodnevni period "kreativnosti" u kome ćete se osloboditi svojih svakodnevnih briga. To je vreme kada ćete dobijati potrebni naboj energije.

PROMENA - PROCES NAKUPLJANJA

Zamislite pipetu punu crvene boje. Svakog dana vi kapljete po jednu kap u veliku posudu sa vodom. U početku nećete primetiti nikakav efekat: boja će se brzo rastvarati i nestajati u vodi. Međutim, ako vi nastavite sa dodavanjem po jednu kap svakog dana, voda će postepeno prelaziti sa bistine u bledo ružičastu, posle sve više će postajati ružičasta i na kraju će biti upadljivo crvena.

Kad stvarate vašu "novu" stvarnost, ulogu pipete ima onaj svakodnevni period "kreiranja" tokom kojeg ćete se rešiti svih problema, teškoća i stvarnosti koja vas "sada" okružuje. Taj period može trajati od pet do trideset minuta, važno je da traje onoliko, koliko ne bi vam to stvaralo problem da odvojite potrebno vreme svakog dana. Redovno i svesrdno primenjujte naučene tehnike i primetićete da je efekat sve bolji. Oni koji vežbaju apatično i samo s vreme na na vreme, neće postići željeni cilj, a sve će biti ostvarljivo za one, koji su pronicljivi, svesni, strpljivi i odani.

Da li ćete biti dovoljno hrabri da poverujete u predstavu da ste jači i sposobniji nego što ste u sadašnjim prilikama? Da li ste spremni da se svakodnevno, ne propuštajući ni jedan dan, posvećujete mislima o stvarnosti koju biste hteli da kreirate? Da li ćete nastaviti da se bavite svakodnevnim vežbama i da verujete u uspeh, čak i ako se naizgled ništa ne menja u vašem životu?

Ako možete da to uradite, vi ćete imati sve što biste poželeli. Hrabro ćete zakoračiti u svet i svet će vam ponuditi sve što zatražite od njega.


7. UBEĐENJA I NJIHOVO BELEŽENJE U SVESTI

Nema oblasti iz našeg života o kojoj mi nemamo izgrađene svoje stavove i pretpostavke, mnoge od kojih nastaju još u ranom detinjstvu i koje održavamo tokom celog života. Kad ih jednom prihvatimo, retko sumnjamo u već formirane poglede na svet. Prirodno da ih smatramo tačnim, šta će nam u protivnom slučaju? Ako mislimo da je teško steći novac, to je zbog toga što je zaista tako. Ako se osećamo beskorisni , to je zbog toga što je zaista tako. Ako mislimo da se pred nama ne otkrivaju nikakve mogućnosti, znači da je i to tako. Spremni smo da dovedeno u sumnju i kritički da razmotrimo praktično svaki aspekt svog života i nas samih, ali poslednja stvar koju bismo hteli da osporavamo, to su naša ubeđenja.

DOBIJATE ONO U ŠTA VERUJETE

Mnogi između nas nesvesno su upotrebljavali svoja ubeđenja protiv samih sebe. Ako pažljivo analizirate svoje probleme možete primetiti da mnogi između njih proizila ze iz nepravilnih ili ograničenih pogleda. Stoga, ako nailazite na teškoće u odnosima s ljudima, analizirajte svoja ubeđenja o ljudskim odnosima. Analizirajte sva svoja ubeđenja. Po analogiji, ako imate problema sa zdravljem, osmislite svoja ubeđenja u pogledu zdravlja, ako imate finansijske teškoće, pije naodmet obratiti pažnju i na svoje mišljenje o novcu.

Kad podsvest primi neko ubeđenje ili ideju, nezavisno od toga da li su istiniti ili ne, ona će početi metodično da emituje misli koje potvrđuju to ubeđenje. Pretpostavimo da vi nesvesno verujete da je teško stupiti u intimnu vezu. Ponavljajući sebi to ubeđenje vi ga beležite u svoju podsvest. Kad je tamo već jednom zabeleženo, ono će izazivati misli ovakve vrste: "Nikad neću sresti osobu koja mi se dopada", "Nemoguće je da nađem dobrog partnera", "Veze se završavaju loše" i t.d. A kad sretnete neku interesantnu osobu misli će vas nagovarati "Sigurno nije baš toliko prijatna", "Zašto da se angažujem? Ionako ništa neće ispasti", ili "On/ona nikad više neće se zainteresovati za mene". Šta više, vaš mozak u kome se ukorenilo ubeđenje da je "vrlo komplikovano izgraditi stabilne odnose", privlačiće kao magnet situacije koje će potvrđivati tu tvrdnju i ignorisaće, čak će i odbijati situacije koje dokazuju obrnuto. Mozak je u stanju da izopačava percepciju stvarnosti, da bi je priveo u sklad sa vašim ubeđenjima.

Vi mislite da ste beskorisni? Ili da je teško zaraditi novac? Verujete da lako podležete bolestima? Vaš mozak će naći nepobitne dokaze za ta ubeđenja i sva njegova delatnost biće usmerena na to da ih učini realnost.

S druge strane, ako vi verujete da ste pobednik ili da se iz svega može praviti novac, ako smatrate da ste u odličnom zdravlju, vi ćete se odmah osetiti okruženi isto toliko ubedljivim dokazima koji potvrđuju takva ubeđenja.

Praktično u svakoj problematičnoj oblasti vašeg života vi ste istovremeno i problem i njegovo rešenje. Možda će vam izgledati čudno, ali ne nailazite na otpor spolja, nego on dolazi od vas samih - od vaših ubeđenja. Kad vaša podsvest prihvati nova ubeđenja, pred vama će se otkriti nova realnost.


IZAZOVITE SEBE I DOKAŽITE SVOJU ZNAČAJNOST

Izazovite sebe da biste kreirali nova, pozitivna ubeđenja, čak i kad ne verujete u potpunosti u njih. Podsetite sebe da vi možete svesno uneti u svoju podsvest svaku misao, ideju ili ubeđenje koje ste poželeli i vaš mozak će ih prihvatiti, pod uslovom da mu ih predstavite uz emociju i da ih podržite ponavljanjem.

Mišljenje je plod navike. Ako ste dopustili da se u vaš mozak ukorene pojmovi koji vas ograničavaju, možete ih proterati posredstvom novih pozitivnih ubeđenja, ponavljajući ih sve dok ne zamene u potpunosti one stare. Tako da je dobro izvršiti jedno malo čišćenje. Zamenite nameštaj i ofarbajte zidove. Vreme je da odbacite sva ona stara, ograničavajuća i autodestruktivna ubeđenja, iako su održavana tokom više godina, i da ih zamenite novim.

Pažljivo pregledajte spisak koji je dat dole i vidite da li imate naviku da upotrebljavate čak i jednu od ovih tvrdnji:
Ne mogu to da uradim.
Nikad neću napredovati.
Trenutno nemam nikakvih mogućnosti.
Pokušavao sam hiljadu puta.
Nije važno koliko se trudim.
Uvek se nešto poremeti.
To neće dugo potrajati.
Život je težak.
Da bi se nešto postiglo, potrebno je mnogo rada.
Ništa se lako ne da ostvariti.
Meni ova vreme ne odgovara.
Ne znam šta da radim.

Ako vam neka od ovih tvrdnji zvuči poznato, odmah počnite da beležite u svojoj svesti nova, pozitivna ubeđenja. Postići uspeh, to znači imati želju i volju i odbaciti sva opravdanja, uverenja i drage slične "pogodnosti" koje vam daje neuspeh. Milioni ljudi pomirili su se i zadovoljni su položajem u kome se nalaze i nikakve pokušaje ne čine da ga promene. Oni su ubeđeni da je život beznadežno težak i prepustili su se toj svoj sudbini, tako da ništa nije u stanju da ih otarasi nje. A vi?



8. SAMOOCENA

Skoro svako će se složiti da je dobra, ohrabrujuća samoocena veoma važna, ali malo je onih koji znaju kako da je postignu ili da otkriju put ka postizanju svesti o svojoj vlastitoj značajnosti.

Samoocena je upravo ono što i sama reč označava -ocena ili predstava koju imamo o sebi, a gradi se na osnovu ideja koje smo formirali tokom godina. Pošto se ova ocena ili predstava zabeleži u podsvest, ona počinje da živi sama za sebe i mi zaboravljamo da smo je sami stvorili, t.j. da je možemo promeniti ili ponovo izgraditi.

Da propratimo kako se formira samoocena. U detinjstvu, kad se stvaraju vrednosti čoveka, mi upijamo predstavu o sebi oslanjajući se na ljude iz okoline. I ako su nas roditelji okruživali ljubavlju i podrškom, mi ćemo se najverovatnije osećati dobro i bićemo uvereni u sebe. Ako su nas roditelji vređali, podrugivali nam se ili potcenjivali, mi ćemo imati ne baš toliko pozitivnu samoocenu. Bezbroj drugih doživljaja nameće svoj pečat na nas tokom našeg života - dok odrastemo, odvojimo se od roditelja, ulazimo u svet naših vršnjaka i odraslih. Nažalost, ako smo navikli da pridajemo preveliki značaj neumitnim životnim razočarenjima, moguće je da je upravo razočarenje postalo osnovni deo naše celovite ocene.

SAMIIZGRADITE STABILNU SAMOOCENU

Ako ne brinete o svom automobilu, svakako će se jednog dana pretvoriti u olupinu. Ako ne održavate jednu kuću, ona će početi da se ruši. Na isti način je potrebno brinuti o svojoj samooceni, ako hoćete da budete jaki i puni energije. Neznalaštvo i zapostavljanje samog sebe pogoršaće vašu samoocenu. Preuzmite svoju odgovornost. Donesite pravilo da o odnosu prema sebi brinete isto kao i o sebi.

Život je pun razočarenja koji se periodično pojavljuju, duševnog bola, poraza i problema i ako ne budite pažljivi, taj teret će vas povući nadole. Potrebno je da redovno jačate svoju samoocenu i da ne dopustite da ona počne da se srozava. To možete postići tako što ćete sastaviti jedan program i početi da prihranjujete vašu svest pozitivnim, bodrećim i inspirativnim mislima o svojoj vlastitoj ličnosti. Ponekad možete biti čak i pomalo lukavi uključujući misli koje još nisu postale realnost. Zapamtite da će podsvest primiti svaku misao koja vam se redovno vrti po glavi, nezavisno od toga da li je istinita ili nije i ona će ranije ili kasnije postati deo vaše samoocene.

Sledeće tri korisne tvrdnje mogu bili lako zabeležene u vašu svest, što će odmah učiniti vašu samoocenu stabilnijom:

1. Vi ste jedinstveni. Nijedan čovek na svetu ne poseduje vaše misli, ideje i načine dejstva. Većina ljudi misli da ste prosečni, ali Vi nemojte dopustiti ovu grešku. Vi ne samo da treba da priznate svoju jedinstvenost, već i da je pokazujete i dokazujete svojim postupcima i mislima. Radujte se životu, budite srećni onakvi kakvi jeste. Odnosite se prema sebi sa onim dostojanstvom koje zaslužujete i izvućićete od toga ogromnu korist.

2. Vi možete uraditi sve što zaželite. Ponekad zaboravljamo da život pruža mnoštvo mogućnosti, a mi vrlo često tonemo u rutinsku svakodnevicu, zaboravljajući na ono što bismo mogli postići ako upregnemo svoj um i nateramo ga da radi. Vi možete...
Putovati do svake zemlje;
Naučiti strani jezik;
Početi biznis;
Naučiti da svirate muzički instrament;
Postati član svakog kluba ili grupe;
Steći novu profesiju;
Razviti trgovinu;
Promeniti svoju karijeru;
Otpočeti rad na novom projektu;
Misliti što god hoćete.

Dakle, šta sve ne biste mogli uraditi, ako zaposlite svoj um? U vašem mozgu, kao u dobrom računaru, već su zapisani obimni programi, koji isprobavaju sve varijante. Ja to nazivam našim holografskim mogućnostima. Jedina mogućnost koju ima semenka paradajza je da postane paradajz. I ruža može postati samo ruža. Njihova namena, njihova sudbina su zaključane u toj jednoj jedinoj stvarnosti, ali vi posedujete neograničeni potencijal. Ma kakvo seme odabrali za sebe, ono se sadrži u vama.

3. VIposedujete bezgraničnu snagu. Vi vladate snagom koja vam stoji na raspolaganju u svakom trenutku vašeg života. Radi se o sposobnosti da izaberete svoj vlastiti način mišljenja. Niko vam ne može reći kako i o čemu da mislite. Vi i samo vi određujete kako da upotrebite tu svoju snagu. Možete stvoriti, izgraditi ili stabilizovati bilo koju oblast iz vašeg života.

KAKVIM SEBE ZAMIŠLJATE TAKVI ĆETE POSTATI

Bojažljive misli čine čoveka bojažljivim. Uverene misli čine čoveka uverenim. Neuverene misli - slabićem. Odlučne mislim - jakim. Ustremljene misli - ustremljenim. Neostvarljive - nepraktičnim. Beznadežne - bespomoćnim. Misli samosažaljenja - unezverenim. Oduševljene misli - energičnim. Nežne misli - srdačnim. Misli o uspehu čine čoveka uspešnim.

Vi snosite odgovornost za svoju samoocenu, za predstavu o sebi i Vi ste odgovorni za njihovo kreiranje i održavanje. Cenite sebe neprestano. Vizualizujte, zasejavajte i potvrđujte svoje pozitivne osobine!

VOLITE SEBE!

Ljubav prema samom sebi je veoma važna, ali ne ona sebična što govori: "Ja sam najbolji između vas", već ono osećanje koje pothranjujete da "se sebi dopadate onakav kakav ste u stvari", ona svest da nije potrebno izigravati nekoga koji vi niste. Ironija je u tome, što u trenutku kad vi prihvatite da ste onakvi kakvi ste, vi se lako možete promeniti i postati drugačiji. Sve dok ne počnete da se dopadate sebi, vama će biti teško da se promenite, zato što će vam jedino prihvatanje apsolutno svih vaših pozitivnih i negativnih strana omogućiti da nastavite napred. Smanjite napetost. Vi niste niko drugi osim vi sami. Samo ako prihvatite sebe onakvi kakvi ste, vi ćete biti u stanju da istražujete i neko od svojih dragih "ja" koje biste hteli da budete.

SAMOUVERENOST

Budite samouvereni. Ulijte sebi čvrsto uverenje da vi možete i želite da uspete. Ako ste imali nesrećno detinjstvo, okrenite mu leđa, vi ste ovde i sada, a budućnost vas očekuje. Doživeli ste neuspehe, pa šta? Jedino što je sada od značaja, to su vaše sadašnje misli i ono što Vi radite sa njima. Kad vaša samoocena postane stabilnija i uverenija, moćićete lako da nalazite izlaz iz svake životne situacije i menjajući sebe, videćete kako se menja sve oko vas. Dakle, sve je u vašim rukama!


9. IZLEČITE SAMI SEBE

Može li um određivati zdravstveno stanje ljudi? "Ono što se događa u umu pacijenta često je ključ za to da li će on ozdraviti" - kaže doktor Karl Simonton. Kao lekar on je stekao međunarodno priznanje i direktor je Centra za lečenje raka "Simonton" u Pacifik Palisejdsu, država Kalifornija. Doktor Simonton govori sa elanom o rezultatima koje je postigao u lečenju, primenjujući metode vizualizacije.

"Mi smatramo da ljudi tek sada počinju da postaju svesni koliko su međusobno povezani um i telo. Sada već znamo da se tok bolesti može promeniti. Mi smo ubeđeni da isti putevi kojima se predaje ono što je negativno, na primer, maligni izraštaji, mogu biti korišćeni i za prenošenje pozitivnog, što će na kraju krajeva dovesti do izlečenja čoveka. Mi govorimo o korenitim promenama u način na koji ljudi gledaju na bolesti i o tome kako da se oni sami izleče." Doktor Simonton i njegove kolege ne govore koješta, svedočanstvo o tome je broj izlečenih od raka u njegovoj klinici, koji je mnogo iznad proseka. On putuje po zemlji i uči druge doktore kako da postižu takve rezultate.

Poslednjih dvadesetak godina ja sam vodio seminare o ovladavanju snage misli pred više od 100 000 ljudi i video sam neverovatne rezultate. Ljudi postaju ono što požele - od multimilionera do pobednika u velikim sportskim takmičenjima. To su potresne činjenice, ali najveću satisfakciju sam dobijao kad sam imao priliku da vidim na stotine ljudi koji su se izlečili od svojih bolesti, zahvaljujući tehnikama koje sam im predavao.

Dozvolite mi da vam predstavim Martina Brofmana. On će vam ispričati svoju priču:
"Sa 34 godine sam dospeo u bolnicu i lekari su mi rekli da imam tumor na kičmenoj moždini. Dijagnoza je bila da je tumor bio zloćudan i da je ušao u neizlečivi stadijum. Rekli su mi da mi preostaje od dva meseca do jedne godine života. Posle nekoliko nedelja punog očaja odlučio sam da pokušam da sam sebi pomognem. Počeo sam da meditiram dva puta dnevno po 15 minuta. Na zamišljenom ekranu, zamišljao sam u pameti svoje telo i rak. Svaki put kad bih ‘video’ tumor, ja sam ga zamišljao manjim u odnosu na prošli put. Ipak sve se odvijalo u mojoj pameti. Mogao sam ga zamišljati kako god sam hteo. U mislima sam video kako se maligne ćelije raznose pod uticajem mog imunog sistema i govorio sam sebi da ih izbacujem iz tela uvek kad bih otišao do wc-a. Kad bih čuo neki unutrašnji glas, koji mi je došaptavao da se moje stanje ne poboljšava, ja bih ga utišao insistirajući da se u stvari popravljam. Meditirajući, ja sam stalno ponavljao: ‘Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje’, dok i sam nisam u to poverovao. Pored bavljenja meditacijom, odlučio sam da podržim svoje osećaje da mi se stanje poboljšava i na druge načine. Kad bi mi se u telu pojavili čudni osećaji ili bol, ja se više nisam bojao misli da je to rak koji raste i približava me smrti, već sam sebi govorio da je to ‘energija’ koja deluje na rak, sažima ga, čini ga sve manjim i manjim i zbog toga se ja osećam sve bolje. Posle toga sam već sa nestrpljenjem očekivao te osećaje, koji su me pre toga toliko plašili. Stalno, svakog dana, sam sebe sam podsećao na načine na koje mi se stanje poboljšava. Sugerisao sam sebi da je hrana koju unosim ispunjena energijom koja mi vraća zdravlje. . Podsećao sam sebe na ljude koji me vole i potvrđivao sam da je ta ljubav isto energija koja bi mogla da bude iskorišćena i da ubrza proces ozdravljenja
Nisam mogao znati da li sve te tehnike rade ili ne, ali sam odlučio da ako se osetim bolje, znači sigurno da su efikasne. A svakog dana, upravo kako sam sebi sugerisao moja pokretljivost i energičnost su se povećavali. Prošla su dva meseca od momenta kada sam počeo da reprogramiram svoju svest i došlo je vreme da odem na pregled kod lekara.
Lekar je ostao zaprepašćen. Nije bilo ni traga od raka On naprosto nije mogao poverovati. Njegovo reagovanje je bilo upravo onakvo kakvo sam ja zamišljao u svojoj vizualizaciji. I pošao sam natrag, kod kuće, da javim ženi predivnu vest i nasmejan sam bio sve dok sam se vraćao "

Imajte u vidu da to nije izolovani slučaj. Ima bezbroi pnmera povratka zdravlja posle primene takvih sličnih metoda.

A sada, dozvolite mi da vam postavim nekoliko pitanja. Šta mislite o sebi? Možete li se svrstati među ljude koji tvrde: "Ako se pojavi grip, ja ću se sasvim sigurno razboleti"? Da li živite u očekivanju da ćete se prehladiti, razboleti od gripa ili neke druge zaraze, ili pak verujete da ste od onog tipa ljudi koji se nikad ne razbole? Ono što vi verujete da će se dogoditi, ima ogromni uticaj na ono što vam se stvamo događa.

Serija eksperimenata, koje je opisao Džerom Frank, specijalista za placebo efekat, odlično demonstriraju kako ono u šta verujete utiče na ono što vam se događa. Kod eksperimenata Franka, pacijentima se daje jedna od sledeće tri različite supstance: vrlo slabi anestetik, neškodljivi ali neefikasni placebo i velika doza morfijuma. Dve trećine pacijenata koji su dobili placebo, ali su verovali da su primili morfijum, rekli su da su im bolovi nestali. Više od polovine pacijenata kojima je dat morfijum, ali im je rečeno da im daju slabi anestetik, saopštili su da još imaju bolove. A kad su pacijentima dali placebo uz informaciju da je ovaj "lek" prilikom ranijih eksperimenata izazivao glavobolju, tri četvrtine pacijenata se požalilo na glavobolju!

Ono što su pacijenti poverovali da se događa, pokazalo se važnijim od onoga što se u stvari dogodilo. Eksperti za medicinu odavno su priznali da postoji placebo efekat, ali je ovaj eksperiment otišao još dalje, pokazujući vrlo interesantne rezultate. On je već bio sproveden i bez znanja lekara, oni su isto bili obmanuti i posledice su bile zadivljujuće. Kad su lekari davali placebo, smatrajući da je to morfijum, njegov efekat na pacijente se povećavao. Posle toga je eksperiment bio promenjen. Kad su lekari mislili da daju placebo umesto morfijuma, dejstvo morfijuma je slabilo. Očigledno da je ubeđenost lekara uticala na rezultate na isti način kao i ubeđenost pacijenata. Ali kako je to moguće? Kako misli lekara mogu uticati na pacijente? Zar nije važnije šta misli pacijent? A možda nekako podsvesno lekar predaje pacijentu svoja očekivanja o tome kako će delovati lek? Ako je to tačno, toga se morate prisetiti kad bude potrebno da se brinete o nekom bolesnom prijatelju ili rodaku. Naš odnos može lečiti i nas same i okolne ljude.

ORGANIZAM JE SAMOISCELJUJUĆI MEHANIZAM

Naše telo je čudesan samoisceljujući mehanizam koji je pozvan da prati sve što se s nama događa. Kad posečete prst bela krvna telašca odmah se usmeravaju prema posečenom mestu da bi sprečila infekciju, dok trombociti zgrušavaju krv i zatvaraju posekotinu. Sve se to odvija automatski, vi ne morate ništa da radite. Vaš organizam tačno zna kako da se oporavi.

Kad jedete, vaš organizam izvlači iz hrane i iskorišćava hranljive materije i raspodeljuje ih u vidu energije prema raznim svojim delovima, tamo gde su neophodni. Sve nepotrebno se izbacuje, a proces je i tu automatski. Nije potrebno misliti o tome niti usmeravati bilo šta. Ako slomite ruku, vi odlazite kod lekara i on je leči, mislite da je tako, zar ne? Ali to nije tako. Ni jedan lekar dosada nije izlečio pacijenta sa slomljenom rukom. Lekar može samo da namesti kost i gipsira ruku ako je potrebno, ali je jedino vaš organizam u stanju da zaleči prelom kostiju.

Često podsećajte sebe da se vaš organizam leči na prirodan način i da se sam oporavlja. Mislite o zdravlju i snazi i imaćete ih. Utvrđujte pred sobom: "Moj organizam je samoisceljujući mehanizam".

DVA MINUTA ZDRAVOG TONIZIRANJA

Svakog dana provedite po nekoliko minuta tonući u mislima o zdravlju i snazi. Šaljite te svoje misli prema krvotoku, tkivima, ćelijama. Zamislite energiju koja prolazi kroz vas. Osetite svoje telo kao čudesni isceljujući organizam. Ova vežba deluje kao osvežavajuće zdravo toniziranje i oduzeće vam samo dva minuta dnevno.

VAŠ ODNOS MENJA STVARI

Kad čovek sazna da je bolestan, njegovo prvo reagovanje je da padne u paniku. Strah paralizuje pamet i ukoliko je bolest ozbiljnija, utoliko je veći i strah. Problem je u tome da na bolest gledamo kao na strani objekat ili «predmet», a ne kao na proces. Vols Elerbruk, bivši hirurg, a sada psihijatar, kaže nešto upečatljivo: «Govoreći o bolestima, mi lekari skloni smo da upotrebljavamo imenice (epilepsija, boginje, rak, tumor), a otuda sledi da na njih gledamo kao na predmete (odnosno kao na nepromenljive stvari). Ako uzmete neku od ovih imenica i pokušate da načinite od nje glagol, ispalo bi nešto, otprilike, kao ovo. ‘Gospođo Džons, vaš mališan ‘boginjuje’ ili ‘Gospođo Bejkar, vi izgleda ‘tumorujete’. Na taj način se svest lekara, pa i pacijenta, okreće na poimanje bolesti kao na proces koji ima svoj početak i kraj". Može se određeno reći da je pristup dra Elenbruka pravilniji način na koji bi trebalo gledati na bolesti.

Doktor Kenet Peletijer sa Medicinskog fakulteta Stranfordskog univerziteta, naglašava da organizam ne može da oseti razliku između "prave" opasnosti i predosećanja opasnosti. Naše brige i negativna očekivanja on tumači kao realne bolesti, jer organizam oseća da smo izloženi opasnosti, iako je ona imaginarna. Dragim rečima, ljudi koji se boje bolesti, zaista se s većom verovatnoćom mogu razboleti, jer organizam oseća uticaj samog straha.
Ovaj fenomen je dugo vremena bio posmatran u oblasti začeća. Prilikom sprovođenja jednog bostonskog projekta, na primer, utvrđeno je da pobacuje 60% žena, koje su ubrzo posle gubitka deteta ostale u drugom stanju, kao rezultat sindroma iznenadne smrti deteta, zvanog još i "-smrt u kolevci". U izveštaju se upućuje poziv ženama, koje su nedavno izgubile dete "da sačekaju neko vreme dok organizam prestane da oseća toliko snažno tugu". A koliko ste često čuli o parovima koji su godinama pokušavali da imaju dete i kad bi na kraju odustali i usvojili dete, ne prođe i nekoliko meseci i žena zatrudni. To se događa čim nestane napetost, do koje dolazi zbog misli da je nemoguća trudnoća.

OSMEH I RADOST MOGU LEČITI

Nije tajna da deprimirani ljudi mnogo lakše obolevaju u odnosu na srećne i bezbrižne. Istraživanja pokazuju na napeta stanja uma kao što su halapljivost, nemir, zabrinutost, strah, mogu ometati fimkcionisanje imunog sistema. U cilju sprečavanja i prevazilaženja toga u nekoliko vodećih bolnica uređene su "sobe smeha", u kojima ima knjiga sa veselim sadržajem, vesele muzike, animacija i filmova u kojima pacijenti mogu uživati.

Nedavno je jedno medicinsko ispitivanje u oblasti humora i zdravlja pokazalo da pomoću smeha mozak oslobađa dve vrste važnih hormona - enkefalin i endorphin, koji pomažu otklanjanju bola, napetosti i depresije. "I u lepoj književnosti i u naučnoj literaturi često nailazimo na priče o ljudima koji su se izlečili ili bar olakšali svoje stanje pomoću smeha i humora" - kaže Šarli Routlif, terapeuta iz Hamiltona, država Ontario. Danas čak i pristalice tradicionalne medicine koriste ta otkrića.

SVAKA OSOBA JE RAZLIČITA

Od doktorke Patrisije Noris iz fondacije Karl Meninger, koja uči svoje pacijente da koriste snagu misli radi borbe sa bolestima, saznao sam priču o jednom devetogodišnjem dečaku, koji se izlečio zloćudni tumor pomoću vizualizacije tipa "Zvezdani ratovi".
"Garet Poter se nalazio u poslednjem stadijumu bolesti - ostajalo mu je samo oko šest meseci života. Imao je virulentni zloćudni tumor. Lečenje zračenjem nije dalo nikakav rezultat. Hirurška intervencija je bila nemoguća zbog mesta tumora. Kad bi pao, dečak nije mogao da ustane. Počeo je tako što je zamišljao svoj imuni sistem kao snažan i moćan. Primenjivao je vizualizaciju iz filma ‘Zvezdani ratovi’: njegov je mozak bio sunčevi sistem, a tumor - zao upadnik. Sebe je on zamišljao kao predvodnika vojnog zvezdanog eskadrona koji je ratovao sa rakom i pobeđivao ga. Garet je primenjivao ovu tehniku u toku dvadeset minuta svake noći. U početku se njegovo stanje pogoršalo, a posle se postepeno počelo poboljšavati. Pet meseci kasnije tomogram mozga je pokazao da je tumor nestao. Pošto smo došli do zaključka da lečenje tumora zračenjem ne pomaže, korišćena je samo metoda vizualizacije".

Svaka osoba je različita. Tehnika koja je proradila kod Gareta Potera možda nije prigodna za sve. Ponekad je potreban laganiji pristup bolesti.

Doktor Dejvid Bresler, direktor odeljenja za anesteziju u Los Anđelesu, opisuje tehniku koju je primenio da bi pomogao jednom pacijentu. "Čovek je patio od strašnih bolova. Pokušali smo sve što smo znali. Na kraju sam odlučio da koristim usmeravano kreiranje likova". Pošto je rekao pacijentu da udobno sedne na jednu stolicu, doktor Bresler ga je zamolio da prikaže maksimalno verno svoj bol. Uskoro mu je pacijent rekao da može "videti" jednog velikog svirepog psa koji mu je zagrizao kičmu. Posle toga je trebalo pacijent da zamisli kako će se sprijateljiti sa psom, kako govori sa njim. Kad je to učinio, pacijent je osetio da se bol smiruje i posle nekoliko seansi nestao je u potpunosti. Kao i mnogi drugi, on je povratio zdravlje tek pošto je prestao da ratuje sa bolešću.

Sportista Kevin O'Nil uspeo je da spase svoju karijeru koristeći snagu misli. Posle ozbiljnog incidenta prilikom vožnje biciklom teško je slomio jednu ruku i to je poljuljalo njegovu samouverenost. To se dogodilo samo nedelju dana pre važnog takmičenja u triatlonu, ali je O'Nil počeo zamišljati kako ulazi u svoje telo i svojom rukom namešta slomljene kosti. Kao rezultat te vizualizacije, kosti su zarasle dva puta brže od očekivanog i on je bio u stanju da učestvuje na takmičenju.

Ovakvi slučajevi se mogu navoditi u nedogled.

Doktor Pol Renije iz Vankuvera, Britanska Kolumbija, vrlo dobro uopštava sve to: "Pamet je neiskorišćeni resurs, koji tek predstoji da bude u potpunosti proučen. Upravo ona treba da postane predmet temeljnog ispitivanja". A drugi ugledni naučnik, nobelovac Džošua Lederberg naziva istraživanje u toj oblasti "najvažnijim korakom u savremenoj medicini".

Naše zdravlje je u našim rukama. Mi smo dužni da igramo aktivnu ulogu u lečenju organizma. Kad se razbolimo ne smemo pasivno da dajemo put bolesti, već treba da preuzimamo odgovornost za svoje isceljenje. U krajnjoj liniji, kao što je uvek govorio dr Albert Švajcer, "pravi doktor je unutra u nama."


10. SVEST O BLAGOSTANJU

Svako ko sanja o finansijskoj nezavisnosti treba razviti u sebi svest o blagostanju. Obratite pažnju, ja kažem "razviti", jer se ta svest ne pojavljuje slučajno. Niko se ne rađa sa njom, nije ona neka datost. To je stanje uma, u kome se stvara predispozicija da očekujete, primate i svuda da otkrivate blagostanje i mogućnosti.

Suprotna svest o blagostanju je "svest o oskudnosti" koja je poznata većini ljudi. Onaj koji ima svest o oskudnosti, očekuje i prima samo oskudicu i ograničenja i vidi ih svuda, kao neke putokaze na putu koji vodi jedino ka oskudici, siromaštvu i teškoćama. Niko nikad neće postići finansijski uspeh ako nosi svest o oskudici. Jednostavno nije moguće. Vi ne možete ići istovremeno po dva puta - prema bogatstvu i prema siromaštvu, jer vode u suprotne pravce. Jasno su razgraničeni i uopšte nije tajna da kad se za jedan opredelite, on će u krajnjoj liniji odrediti i vašu sudbinu.

Dakle, koju vrstu svesti imate? Ako otkrijete da imate svest usmerenu na oskudevanje, vaš zadatak je jasan. Treba da se otarasite tih mentalnih okova i da počnete da razvijate u sebi svest neophodnu za blagostanje.

KORAK 1: RAZVITI UBEĐENJA O BLAGOSTANJU

Prvo ubeđenje o blagostanju: Svemir vrvi od izobilja.

Svest o blagostanju pretpostavlja da Svemir vrvi od izobilja, ima puno toga za svakoga. Preostaje nam samo da se otvorimo za njegove darove. Pogledajte prirodu - izdašna je, rasipnički nudi izobilje. Pokušajte prebrojati zvezde na nebu - nećete uspeti, niko nije uspeo i neće uspeti - njih je na stotine milijardi. Pogledajte polje obasuto cvećem, toliko mnogo ga ima da ga pogledom ne možete obuhvatiti. Izobilja ima svuda. Izobilje mogućnosti nudi i tržište i trgovina, treba samo usredsrediti svoju pažnju da biste ga videli. Ako ima negde manjka, on je samo u vašoj vlastitoj svesti.

Svest, predispozicija za oskudicu govori: "Nema dovoljno mogućnosti", "Ako ja imam previše svega toga, onda bih oštetio nekog drugog" ili "Ako ja napredujem u poslu, onda neko drugi neće napredovati". Svest o oskudnosti veruje da se svaka osoba takmiči sa drugima za iste stvari i da “nema dovoljno mogućnosti” ili da je "malo novca", a "sve je tako skupo". Pogledajte oko sebe - da li niste sebi utuvili u glavu neko od gore navedenih ubeđenja, jer bi to bilo siguran znak da ste stvorili pedispoziciju svoje svesti za oskudicu.

Drugo ubeđenje o blagostanju: Život nosi radost i satisfakciju.

Svest o oskudnosti veruje da je život težak i ispunjen problemima i teškoćama. Ona je ubeđena da se sve postiže napornim radom. Sretao sam mnoge ljude koji su imali takvo uverenje i oni uvek ulažu mnogo napora da bi postigli bilo šta u životu. Ne bi i moglo biti drugačije, kad sami veruju u to. Setite se šta sam vam rekao pre toga o ubeđenjima? Kad se opredelite za neko ubeđenje, vaš um uvek će nalaziti dovoljno dokaza da bi ga podržavao. Mnogi veruju da je život surov i težak i on je stvarno takav za njih. Svest o oskudnosti uvek traži i očekuje probleme, teškoće, razočarenja, neurozu i uvek ih nalazi.

Svest o blagostanju gleda na život kao na lep doživljaj. Ona očekuje nagradu. Traži zabavu i radost i uvek ih nalazi. Kad se pojave neki problemi ili teškoće, na njih se gleda kao na izazove koji kriju nove mogućnosti - čovek treba samo da ih potraži i iskoristi. Svest o blagostanju ceni život i zna da svaki novi izazov povlači za sobom još veće nagrade, nove avanture i više zadovoljstava. Život je pun, bogat i izdašan, a novi doživljaji i uspesi očekuju vas iza svakog ugla.

Treće ubeđenje o blagostanju: Svaki aspekt mog života nudi neograničen broj mogućnosti.

Svest o oskudnosti veruje da ne postoje nove mogućnosti i da najbolje što možete
očekivati događa vam se upravo sada. Ona pokušava da vas obmane da nezavisno od onoga što vi radite, sve dobre ideje već pripadaju nekom drugom ili da sada nije pogodan trenutak za nove planove. Svest podređena oskudnosti veruje da je stanje uvek beznadežno i da nema smisla pokušavati da menjate stvari.

A svest o blagostanju veruje da svaki aspekt života nudi nppreglednu količinu mogućnosti. Ne jednu ili dve, ne pet ili deset, nego stvarno neograničenu količinu mogućnosti. "Gde su one?" - pitate vi. Pa svuda! Otvorite oči, otvorite svoju svest za blagostanje i veoma brzo ćete početi da ih otkrivate.

KORAK 2: TRAŽITE I PRIHVATAJTE IZOBILJE VEĆ SADA

Izobilje je svuda oko vas u ovom trenutku i sve što je potrebno da uradite je da otvorite oči i da ga potražite. Nemojte da čekate da novac dođe sam kod vas, da biste se osetili uspešni. Predajte se osećaju da ste uspeli već sada! Imate li izobilje prijatelja? Imate li izobilje dobrog zdravlja, ideja, odeće ili vremena? Nađite onu oblast svog života preko koje biste osetili izobilje.

KAKO SAM PROGRAMIRAO SVOJ UM U SMERU BLAGOSTANJAI POSTAO BOGAT

Da vam ispričam kako sam ja počeo da programiram svoj um u smeru uspeha. Živeo sam u maloj brvnari u šumi, bez struje i tekuće vode. Nisam imao novca, ali sam bio svestan načela blagostanja i počeo sam da reprogramiram svoje misli.

Dok ja cepam drva za ogrev, zahvaljujem na izobilju oko sebe. Dok slažem drva u gomilu, ja sebi kažem:."Imam ne jedno, ne dva, ne deset, nego izobilje drva kojima ću se grejati." Dok jedem moja jela, hvalim sebe i Svemir zbog izobilja koje imam. Ako se dogodi da imam zdelu sa grožđem pred sobom, ja brojim svako zrno: nije jedno, nisu dva, nego imam izobilje grožđa. Šetam po šumi i oko sebe vidim izobilje: poljane obasute cvećem, svuda drveće, ptice i životinje - svega ima u izobilju. Priroda je bez sumnje izdašna. I nezavisno od toga, što nisam imao novca, moje misli su neprestano bile usmerene na izobilje. Znao sam da ako održavam ovaj pravac razmišljanja, izobilje će se uskoro pojaviti.

Dok sam držao moja prva predavanja pred publikom, odsedao sam u hotelima trećeg razreda, jer sam imao prilično malo novca. Zbog toga sam se snebivao i trudio se da me niko ne vidi kad ulazim ili izlazim. Posle podne sam često navraćao u foaje jednog velikog prvorazrednog hotela da bih upio atmosferu i energiju tog mesta. Vrlo brzo sam već dobro zarađivao da bih odsedao u prvorazrednim hotelima i hvalio Svemir zbog njegovog izobilja.

Jednom, dok sam išao hodnikom hotela u kome sam bio, pogledao sam prema jednoj sobi, koju su trenutno čistili i bio zaprepašćen, kad sam video ogromnu sobu u kojoj nije bilo ni jednog kreveta. Zamolio sam sobaricu da me pusti da pogledam i zadivljen sam ugledao da tu ima dve sobe - jedna za dnevni boravak i posebno spavaća sobu. Tada sam prvi put video apartman i hotelu. Od tog momenta sam počeo da vizualizujem kako odsedam u takvim apartmanima i jednog dana sam i odseo u takvom apartmanu. Jedva sam sebi to priuštio, ali sam hteo da osetim vibraciju blagostanja, pa makar i za jedno veče. Prošetao sam po apartmanu, uživajući u izobilju. Seo sam na raskošni kauč, a noge digao na sto. Nije to bio san, odseo sam u ovakvom divnom apartmanu, pa makar i na jednu noć. Veličao sam Svemir zbog njegove izdašnosti. Postepeno sam počeo da odsedam u apartmanima sve češće i češće. U početku nisam zarađivao mnogo novca, ali je postepeno bilo sve više i više, dok je na kraju potekao kao reka prema meni.

Napoleon Hil, finansijski savetnik mnogih velikih ljudi, uskliknuo je jednom: "Kad počnu kod vas da dolaze velike pare, to se događa tako iznenadno i dolazi ih toliko mnogo, da vi počinjete da se čudite gde se taj novac krio tokom svih onih godina nemaštine." Sa mnom se dogodilo upravo tako. I sada se sećam dana kad sam postao svestan da sam stvarno postigao finansijski uspeh. Dogodilo se to na jednom zabavnom skupu koju sam priredio povodom pete godišnjice mog tečaja "Pokretačka snaga misli". Bio sam u Sidneju, Australija, na svetskoj turneji i bio sam odseo u predsedničkom apartmanu hotela "Šeraton". Apartman je bio raskošan, dnevna soba je bila velika skoro kao i lobi bar hotela. Ogromni stakleni zid od poda do plafona, duž celog apartmana, omogućavao je izvanredni vidik na Sidnej: dole ispod nogu moglo se sve videti - opera, luka, blistava svetla grada. Izgled je bio stvarno veličanstven. Sećam se da, dok sam zabavljao svoje goste, odjednom sam pomislio: "Kakav preokret sudbine! Zamolio sam da me gosti izvine za trenutak, prošao sam kroz spavaću sobu i izašao na balkon, odakle se otvarao vidik prema okeanu. Samo za pet godina prešao sam put od šumske brvnare, bez struje u tekuće vode do sadašnjeg života, kad zabavljam svoje goste u jednom od najboljih hotela u svetu. I ne samo to, ja sam imao rezervaciju za ceo mesec, novac je već bio beznačajan. U mislima sam se vratio na onaj trenutak kad sam počeo da programiram moj um u pravcu blagostanja, pa i na plodove koje mi to sada nosi. I zahvalio sam svemiru na tajne uspeha, koje su mi bile otkrivene. Dao sam sebi reč da ću ove tajne podeliti i sa drugim ljudima i vratio sam se da se opet pridružim gostima."

Počnite već sada da programirate svoj um u pravcu blagostanja. Kad sam ja počeo da to radim , bio sam potpuno siromašan. Nema takve situacije u kojoj ne biste mogli da počnete svoje reprogramiranje u pravcu blagostanja.



11. PUNOVREDNI MEĐULJUDSKI ODNOSI

Privatni odnosi su od životnog značaja za nas, kao i vaz-duh koji dišemo. Svima nama su potrebni prijatelji, voljene osobe, partneri, ljudi sa kojima bismo podelili radost, bol, strahovanja i uspehe. Ovi kontakti diraju u naše najtananije strune i obogaćuju našu dušu. Svima nama su potrebni prijateljstvo, ljubav, dobro društvo i osećanje pripadnosti, ali i pored toga, mi često ostajemo na odstojanju jedan od drugog, kao da ne želimo ili ne možemo da pružimo ruku i ostvarimo punovredni kontakt.

Nama su potrebni novi pristupi i veća spremnost da istražujemo mogućnosti kod međuljudskih odnosa. Dovoljno je da poželimo, mogli bismo da budemo izvor stalnog izrastanja, mogli bismo podržavati jedan drugoga, što će nas učiniti jačim. Vredi shvatiti da se možemo međusobno obogaćivati i ulivati hrabrost jedni drugima - to je prekretnica na putu ka punovrednim međuljudskim odnosima. Mi otkrivamo da kada postanemo otvoreniji, ljudi nam uzvraćaju istim i prihvataju nas onakve kakvi jesmo. Osećanje ranjivosti nestaje i mi počinjemo da se osećamo slobodni, aktivni, vedri i puni energije, kao nikad dotle. I kad se to dogodi, svaka veza dobija smisao, postaje važna, obogaćuje nas. Šta bismo mogli više da želimo?

SVAKI ČOVEK JE ZVEZDA

Svaki čovek je poseban, jedinstven i zaslužuje poštovanje. Svaki čovek je zvezda. Vaš suprug. Vaša supruga. Vaši roditelji su isto tako nešto posebno, jedinstveni su i zaslužuju poštovanje. Svako od vaših prijatelja, vaš šef, konobarka u restoranu, vozač taksija, starac koji umire, dečak suseda - svi su oni nešto posebno, jedinstveni su i dostojni poštovanja.
Kad postanemo svesni činjenice da je svaki čovek poseban, nezavisno od toga kakav mu je položaj u društvu, menja se i naš odnos prema ljudima. Počinjemo rado da im posvedočujemo dužno poštovanje. Oni možda i ne znaju da su posebni i jedinstveni ili ne pokazuju to svojim ponašanjem, ali mi to znamo i ponašamo se prema njima na odgovarajući način.

Naučite da vidite više od onoga što svaka osoba sama vidi u sebi. Svako nosi zrnce iz koga može ponići prava ljudska veličina i vi dajete šansu ljudima, kad vidite njihov potencijal iza mana i problema, kad vidite njihovu dušu, njihovu unutrašnju lepotu i njihove talente.

Pre nekoliko godina prvi put sam otkrio da odnos prema čoveku kao ka zvezdi ima snagu da ga promeni, a to se dogodilo prilikom jednog mog predavanja u San Francisku. Putovao sam po zemlji sa mojim kolegom i njegovom porodicom. Bilo nam je teško da nađemo negovateljicu za njihovo dete pa smo bili primorani da se pomirimo sa jednom osobom koja je stalno bila namrgođena i vrlo negativno raspoložena. Stalno se na nešto žalila i čim bismo negde stigli, žurili smo odmah da izađemo, da ne bismo duže bili u njenom društvu. Kad sam primetio da sam negativno raspoložen prema njoj, ja sam odlučio da promenim način razmišljanja. Postao sam svestan da negde duboko u sebi ona poseduje drugo lice, osećajnije i vedrije od onoga koje smo mi videlu. Ja sam se sabrao, zamišljajući nju na takav način , sve dok nisam počeo sa osmehom da mislim o njoj kao o "sunčevom zraku". Sledećeg puta kad je ona došla, nisam odmah pojurio napolje, nego sam je odveo malo dalje i rekao joj: "Znate, uvek kad uđete u ovu kući, čini mi se kao da je zavirio sunčani zrak". Ona me zaprepašćeno pogledala. Nastavio sam: "Mi Vas mnogo cenimo, cenimo i to što radite kod nas kao negovateljica i srećni smo što imamo pored sebe osobu kao što ste Vi". Ona je stajala zanemela. Kad smo se kasnije iste večeri vratili kod kuće, opet sam počeo da je hvalim i da je upoređujem sa sunčevim zrakom. Sledećeg puta kad je došla, ja sam je pozdravio rečima: "Pogledajte, stigao je naš sunčevi zrak". Već sam stvarno tako mislio, jer sam znao da se duboko u njoj krije mila i divna osoba.
Ona mi se osmehnula i bio je to prvi put kad sam je video da se osmehuje. Kad su ostali izašli iz sobe, ona mi je rekla: "Znate šta, niko mi ranije nije govorio takve prijatne reči. Nikada. Ni jednom, tokom celog mog života". Sada sam ja bio zaprepašćen. Bio sam naprosto šokiran. Nisam mogao zamisliti da postoje osobe kojima niko nikad nije rekao nešto lepo. Razmislio sam o njenom detinjstvu i o tome koliko je nesreća možda doživela tokom svog života i koliko je on bio težak. Bio sam srećan što sam promenio svoje misli i stideo se svog pređašnjeg odnosa prema njoj.

Nastavio sam da joj šaljem pozitivnu, održavajuću energiju i rezultat je bio naprosto zapanjujući. Ona je prestala da se žali, ponašala se vrlo prijatno i što je bilo najčudnije, bore su se sa njenog lica smanjile samo za nekoliko nedjelja i počela je da izgleda za dvadeset godina mlađa. Svi su to primetili. Ona je stvarno postala kao "sunčevi zrak". Ovaj događaj je zauvek promenio moj odnos prema ljudima.

Kad gledate na ljude kao na osobe dostojne poštovanja, oni su skloni da vam dokazuju da su stvarno takvi. Vi pružate ljudima šansu da vam pokazuju ono što je najbolje u njima, jer vi vidite njihovu veličinu. Moguće je da oni ne smatraju sebe značajnim ili jedinstvenim. Možda se osećaju i nepotrebnim. Onda budite vi njihovo ogledalo! Pokažite im da vidite njihov potencijal. Radite to pomoću svojih postupaka, reči, misli i osećanja. Život svakog čoveka je važan. Svako ima štogod da da kao svoj doprinos. Postanite svesni da je svaka osoba posebna i neka to određuje vaš odnos prema njoj. Vaša podrška joj može dati podsticaj ili postati prekretnica u nečijem životu, stoga ne dozvoljavajte da vas spoljašnost prevari i da ne vidite njenu veličinu. Poverujte u tu osobu i ona će vam pokazati ono najbolje u sebi.

Kad se opredelite za takav odnos prema ljudima, moćićete da razvijate punovredne odnose sa svakom osobom s kojom ćete se upoznati i čak i slučajni razgovori će obogaćivati i vas i onu drugu osobu. Mi posedujemo neverovatne sposobnosti da se pomažemo, volimo i zajednički doživljavamo s nekim drugim i jedino što nam je potrebno jeste želja da to zaista radimo.

LJUDSKO BIĆE: PONAŠAJTE SE PAŽLJIVO

Mi, ljudska bića, veoma smo osetljivi. Ako u to sumnjate, pogledajte sebe i shvatite koliko lako vas može neko uvrediti ili vam pričiniti bol. Kad je čovek povređen, on povređuje i druge. Otkrio sam to, dok sam pažljivo posmatrao sebe. Uvek kad sam bio surov ili pričinjavao nekome bol, bilo je to zbog toga, što sam i ja sam patio.

Setite se toga kad vam neko učini nešto neprijatno. Postavite sebi pitanje kakav bol može osećati ova osoba i obratite joj se sa ljubavlju i sa saosećanjem. Nije lako kad te boli unutra. Mi ne znamo kakve sve strahove, ožiljke, razočarenja i teškoće nose ljudi u sebi. Ili, kako se kaže: "Nemoj suditi čoveka dok ne pređeš jednu milju u njegovim cipelama".

Jedna žena koja je posećivala moj tečaj "Pokretačka snaga misli", planirala je da napusti posao jer je imala vrlo neprijatnu koleginicu. Moja učenica je gajila vrlo neprijatna osećanja prema toj ženi, u stvari one uopšte nisu razgovarale. To je trajalo skoro godinu dana, sve dok ova nije odlučila da pokuša nešto drugo.

Postajući svesna da bi njena koleginica mogla da bude ovako neugodna zbog nekog dubokog unutrašnjeg bola, moja učenica je počela misliti o njoj sa dobrotom i odbacila je ranije osećanje ozlojeđenosti. Uvek kad se njena koleginica ponašala neprijatno, ona joj je ćutke slala ljubav preko svojih misli. Prestala je oštro da reaguje i da se vređa, neprestano joj je pružala mogućnost da se otkrije, ne zaboravljajući da je unutrašnje i ta osoba bila posebna, jedinstvena, dostojna poštovanja. Svake večeri ona je tu ženu zamišljala kao prijatnu, srdačnu i zaljubljenu i znala je da je u svojoj biti njena koleginica bila upravo takva. Ona je vizualizovala sliku kako njih dve postaju dobre prijateljice. Na kraju, jednom joj se približila, izvinila se što nisu govorile i rekla joj da bi htela da budu prijateljice. Koleginica je ostala iznenađena i ništa nije odgovorila, ali samo za nekoliko dana njen se odnos promenio. Sada su one prijateljice i klima je na radnom mestu prijatna.

To se događa na svakom koraku. Ne bih mogao nabrojati koliko sam puta imao priliku da čijem slične priče od ljudi koji su, menjajući svoje misli i odnos prema drugima, doživeli preokret u svojim međusobnim odnosima s njima.